U Briselu je danas parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren, a ceremoniji je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić.
Tadić je izjavio da je ovaj sporazum veliko priznanje za evropsku Srbiju i dokaz da Srbija ima kapacitet da postane punopravna evropska zemlja, kao i da će građani Srbije ubuduće izgrađivati svoj život po evropskim standardima i evropskim vrednostima.
Predsednik Srbije je pružio uveravanja da će biti postignuta puna saradnja sa Haškim tribunalom i izrazio očekivanje da će iduće godine biti potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Evropski komesar Oli Ren rekao je da je parafiranje Sporazuma prvi konkretan korak ka integraciji Srbije u EU, što će dati konkretne ekonomske koristi, podstaći investicije, otvaranje novih radnih mesta i bolju zaštitu građana.
Pohvale Srbiji zbog parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana ceštitao je predsedniku Srbije Borisu Tadiću uspešno zaključenje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
"Današnji formalni početak važan je korak na putu Srbije u EU", rekao je Solana u telefonskom razgovoru s Tadićem.
Solana je ocenio i da bi "veliki administrativni kapaciteti koje je Srbija pokazala tokom pregovora" mogli biti važni tokom sprovodjenja SSP, kao i za to da Srbija ima punu korist od tog sporazuma kada on bude potpisan i stupi na snagu.
U razgovoru je ponovljeno i da je puna saradnja sa Haškim sudom preduslov da Evropska unija potpiše SSP sa Srbijom. Sličnu ocenu o velikom koraku Srbije iznela je i ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik.
"Srbija je deo naše evropske porodice i po ispunjenju standarda dobrodošla je u EU", saopštila je Plasnik.
Ona je ocenila da privodjenje kraju pregovora predstavlja priznanje za dosadašnji reformski rad, ali i za napredak Srbije na putu pune saradnje sa sudom za ratne zločine u Hagu.
"Sledeća logična etapa bilo bi brzo potpisivanje sporazuma", poručila je Plasnikova.
Napominjući da će se Austrija i dalje za to zalagati, Plasnikova je rekla da će tek tada standardi i obaveze Srbije biti dodatno ugovorno učvršćeni i da će EU moći da zahteva njihovo ispunjenje.
"Moj cilj, uspostavljanje ugovornog odnosa sa svim zemljama zapadnog Balkana do kraja 2007. godine je na dohvat ruke. Primer Srbije trebalo bi da bude podstrek i za BiH", poručila je Ursula Plasnik.
Ministarstva spoljnih poslova Rumunije i Slovenije složno su ocenila parafiranje SSP kao "značajan korak ka evrointegracijama".
Slovenački premijer Janez Janša istakao je u nedavnom pismu predsedniku EK Žoze Manuelu Barozu da se "Slovenija uz ispunjavanje uslova zalaže za članstvo Srbije u EU i da će zato i ubuduće podržavati sve napore Srbije u pravcu pridruživanja evropskim integracijama".
Hronologija pregovora:
Tekst sporazuma je usaglašen u septembru i njegovo parafiranje očekivao se već u oktobru u Beogradu, ali je odloženo zbog nedovoljne saradnje Srbije s Haškim tribunalom. Pozitivna ocena saradnje Beograda sa Tribunalom bila je glavni uslov za parafiranje Sporazuma. Srbija i EU usaglasile su 10. septembra tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i time završile tehničke pregovore o sporazumu, koji su trajali dve godine, sa jednogodišnjim prekidom zbog nedovoljne saradnje vlasti u Beogradu sa sudom u Hagu.
Srbija je počela u oktobru 2005. godine pregovore u okviru državne zajednice sa Crnom Gorom, a Evropska komisija je zbog specifičnosti uređenja državne zajednice usvojila pristup "dvostrukog koloseka". Početak pregovora sa EU, na svečanosti u palati bivše državne zajednice SCG, objavili su 10. oktobra 2005. evropski komesar za proširenje Oli Ren, bivši predsednik SCG Svetozar Marović, premijeri država članica Vojislav Koštunica i Milo Djukanović, kao i Dejvid Gauen, ambasador Velike Britanije koja je tada bila predsedavajući EU.
Pregovori su počeli 7. novembra 2005. kada su se u Beogradu sastali pregovarački timovi EU i Srbije i Crne Gore, predvođeni direktorom za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Rajnhartom Pribeom i šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem. Pregovori su nastavljeni 5. aprila prošle godine, takođe u Beogradu, jer je Evropska komisija procenila da je ostvaren napredak u saradnji SCG sa Haškim tribunalom.
Mesec dana kasnije, 3. maja, Evropska komisija je odlučila da odloži pregovore o pridruživanju sa SCG, što su podržali šefovi diplomatija EU, jer vlasti u Beogradu nisu dostigle traženi stepen pune saradnje s Haškim sudom i nisu uhapsile i tom sudu izručile optuženog Ratka Mladića. Tome je prethodila nepovoljna ocena glavne tužiteljske Haškog tribunala Karle del Ponte o saradnji Beograda s tim sudom.
Zbog odlaganja pregovora neke opozicione stranke u Srbiji zatražile su tada ostavku premijera Vojislava Koštunice i vlade. Ostavku jecpodneo samo potpredsednik vlade i dotadašnji šef tima Vlade Srbije u tim pregovorima Miroljub Labus. U međuvremenu, vlada Srbije je u julu 2006. usvojila Akcioni plan za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, a Crna Gora proglasila nezavisnost, nakon čega je Savet ministara EU usvojio 24. jula 2006. izmenjeni mandat za pregovore sa Srbijom, kao i novi mandat za pregovore sa Crnom Gorom. Crna Gora je 15. oktobra potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Evropska unija je obnovila pregovore sa Srbijom posle hapšenja i izručenja Haškom tribunalu, 31. maja ove godine, Zdravka Tolimira, bivšeg šefa službe bezbednosti Vojske RS i bliskog saradnika Ratka Mladića. Pregovori Srbije i EU nastavljeni su 13. juna u Briselu, posle pozitivne ocene haške tužiteljke Karle del Ponte. Obnovljeni pregovori trajali su tri meseca i u tom periodu održano je pet rundi tehničkih pregovora. Pregovarački tim Vlade Srbije tokom svih pet rundi tehničkih pregovora predvodio je potpredsednik vlade Božidar Djelić.