Linkovi

Džekson: Mislim da SAD smatraju da je status kvo na Kosovu neodrživ


Povodom juče emitovanog intervjua bivšeg američkog ambasadora u UN, Džona Boltona o njegovoj knjizi “Predaja nije opcija - braneći Ameriku u Ujedinjenim nacijama i inostranstvu”, u kome se on osvrće na, kako je rekao “antisrpski stav Stejt departmenta”, odnose SAD-Srbija i pitanje budućeg statusa Kosova, Kolega Branko Mikašinović, razgovarao je sa Brusom Džeksonom, predsednikom nevladine organizacije “Proekta za demokrotije u tranziciji”.

Džekson: Mislim da su reči bivšeg ambasadora Boltona dosta oštre, ali treba imati na umu da je izmedju naše vlade i Srbije bilo ozbiljnog antagonizma tokom ratova 1990-ih i intervencije na Kosovu. Nisam siguran da je ambasadorova tvrdnja objektivna analiza pozicije Stejt departmenta i bilo bi objektivnije reči da se Državni sekretarijat tokom administracije predsednika Buša nije u potpunosti fokusirao na razvoj dogadjaja na Balkanu, smatrajući ga nečim što je nasledjeno od Klintonove administracije, niti je to pitanje smatrao toliko važnim u svojoj spoljnoj politici u pogledu ne samo Srbije, već uopšte i balkanskog regiona, te otuda sada žurba da se kosovsko pitanje reši što pre. Ako je ambasador Bolton hteo da ukaže na činjenicu da je Stejt department zapostavio to pitanje tokom Bušove administracije, onda bi se složio sa njime.

Glas Amerike: Jučerašnji “International Herald Tribune” je naveo da su SAD spremne da ponude Rusiji ustupke u vezi sa Sporazumom o konvencionalnom naoružanju u Evropi ako Moskva ublaži svoje stavove o Kosovu i Iranu. Vaš komentar o tome?

Džekson: Nisam sigran da je to prava interpretacija stava SAD. Naime, na nedavnim razgovorima državnog sekretara Konodlize Rajs u Moskvi, Vašington je prvi put posle dužeg vremena rekao da Rusi mogu da istovremeno iznesu na bilateralnim razgovorima bilo koje pitanje koje ih interesuje: od konvencionalnih snaga, protivraketnog sistema u Evropi i Kosovo. Drugim rečima, Vašington je spreman da uzme u razmatranje zabrinutosti Moskve. Medjutim, ne verujem da se razgovaralo o nekoj vrsti trampe o promeni naše politike na Balkanu u smislu ako nam pomognete u Iranu, mi ćemo vam dati Gruziju, ili preispitati status Kosova. Poruka Evropi je jednostavno da su SAD ozbiljno angažovane u pregovorima sa Rusijom o raznim pitanjima i da postoje razlike u gledištima.

Glas Amerike: Da li će medjunarodna zajednica prihvatiti jednostrano proglašenje nezavisnsoti Kosova i kakve bi mogle da budu posledice?

Džekson: Svetska zejednica je verovatno podeljena o tom pitanju. SAD bi priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i smatraju da bi oko 22 zemlja EU priznale nezavisnost te pokrajine, a verovatno bi i oko 70 od 191 države medjunaordne zajednice priznale nezavisnost te pokrajine. Medjutim, svi su zabrinuti kako bi se to realizovalo. Naravno, najbolje rešenje bi bilo da dve strane - srpska i albanska - postignu uzajamno prihvatljivo rešenje mada do sada nema takvih indikacija. To možda znači da bi Srbija otišla svojim putem, a Kosovo ostalo duži period pod nadzorom medjunarodne zajednice, odnosno dobilo uslovnu nezavisnsot, što Srbija veorvanto ne bi prihvaltila. U svakom slučaju, NATO snage bi ostale u toj pokrajini neograničeno vreme, kao i EU dok bi se, nadam se, efikasnost kosovskih isntitucija razvijala. Naravno, još uvek postoji nada da će se do 10- decembra postići prihvatljivo rešenje.

Glas Amerike: Da li je status kvo za Kosovo održiv i da li bi pregovori mogli da se nastava i posle 10. decembra?

Džekson: Mislim da SAD smatraju da je status kvo neodrživ i da bi situacija mogla da se pogorša i smatraju da se to pitanje mora rešiti što pre iz nekoliko razloga. Američke trupe garantuju mir na Kosovu već skoro 10 godina i to ne može trajati u nedogled, a i vreme je da se bezbednosne, političke i ekonomske aktivnosti u tom regionu prepuste Evropskoj uniji. Pod sadašnjim okolnostima ne može se očekivati da Srbija i Kosovo bude primljene u Evropsku uniju, a nerešen status Kosova čini situaciju napetom i u Makeodniji, Bosni i druge. Pored toga, Srbija se sve više politički i ekonomski izoluje, dozvoljavajući veliki prodor ruskog kapitala, što neće olakšati već će otežati učlanjenje Srbije u Evropsku uniju, uprkos suprotnim nastojanjima Brisela.

XS
SM
MD
LG