Linkovi

Četvrtinu potreba za prirodnim gasom Evropske unije obezbedjuje Gazprom


Početak sezone grejanja za mnoge Evropljane je podsetnik da četvrtinu potreba za prirodnim gasom Evropske unije obezbedjuje jedna firma – ruska državna kompanija Gazprom. Medjutim, prema anketi istraživačkog centra «Pju», većina u zemljama zapadne Evrope nema poverenja u ruskog predsednika Vladimira Putina i zabrinuta je zbog preterane zavisnosti od ruske energije.

Rusija snabdeva Evropu energentima već deceniama i uprkos ideološkim razlikama do sada je uglavnom bila pouzdani snabdevač. Medjutim, nedavne tenzije u vezi sa nizom pitanja, uključujući ljudska prava, dovele su do zabrinutosti zbog dugoročne zavisnosti od Rusije, pogotovo imajući u vidu da se zalihe nafte i gasa u zemljama unije smanjuju. Pre dve godine, Rusija je obustavila isporuke gasa Ukrajini zbog medjusobnog spora ali je to poremetilo i isporuke gasa za zemlje EU. Medjutim, kada je Gazprom ove jeseni ponovo zapretio Ukrajini postojala je i jedna važna razlika - istovremeno su pružena uveravanja zemljama unije da isporuke gasa Evropi neće biti poremećene. Portparol za energetiku Evropske komisije, Feran Taradeljas Espuni, kaže da Rusija sada vodi računa o tržištu koje snabdeva.

«Mi smo glavni potrošači, dok je Rusija snabdevač, a Ukrajina tranzitna zemlja - imamo pravo da znamo šta se dešava i da li će se to odraziti na pouzdanost našeg snabdevanja. Mislim da su oni sada naučili lekciju,» kaže Espuni.

Ipak, mada se isporuke gasa nastavljaju, odnosi EU sa Rusijom trpe nove pritiske. Ubistvo bivšeg agenta KGB-a Aleksandra Litvinjenka, trovanjem radijacijom, u Britaniji šokirala je mnoge Evropljane. Isto se može reći i za ubistvo ruske novinarke Ane Politkovskaje, koja je bila istaknuti kritičar Kremlja. Evropski zvaničnici su bili ogorčeni činjenicom da u tom slučaju niko za sada nije osudjen. Alen Delatroz iz Medjunarodne krizne grupe kaže da će evropski lideri, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, sada možda biti više skloni da zauzmu tvrdji stav prema Rusiji.

«Postoji ta tendencija da se sa Rusijom postupa ljubazno - da se izdaju oštra saopštenja bez konsekvenci, ali to se možda sada menja i tu promenu možemo da primetimo kod gospodje Merkel,» kaže Delatroz.

Medjutim, ruski ambasador u EU, Vladimir Čižov, odbacuje sugestiju da su ubistva Litvinjenka i Politkovskaje dovela do zahladjenja u medjusobnim odnosima.

«Moramo prvo da razdvojimo stvarna pitanja od veštačkih. U toj kategoriji su izmedju ostalih slučajevi Litvinjenka i Politkovskaje, ali to su veštački, a ne pravi faktori koji iritiraju,» kaže ruski ambasador.

U EU, koja je često podeljena u pogledu stava prema sve agresivnijoj Rusiji, govori se o potrebi da se nastupa jedinstveno, naročito u pogledu energije. Brisel bi želeo da obezbedi i diverzifikuje izvore snabdevanja energijom i da ojača evropsko energetsko tržište razbijanjem energetskih giganata. Evropska komisija upozorava da, ukoliko strani investitori žele da udju na evropsko energetsko tržište, evropskim kompanijama takodje mora da bude dozvoljen pristup tržištima Rusije i drugih zemalja. Gazprom se protivi tom predlogu ukoliko obe strane prethodno ne razmotre njegove implikacije. Evo šta o tome kaže portparol Komisije Espuni:

«Ako je Gazprom ruska kompanija koja operiše u skladu sa ruskim zakonima, onda mi jedino možemo da tražimo od svih stranih kompanija - Sonatraka, Gazproma, Statoila itd., koje žele da udju na naše tržište, da se pridržavaju istih propisa kojih se pridržavamo i mi,» kaže Espuni.

Medjutim, nastojanja EU da nastupa jedinstveno prema Rusiji bila su narušena željom pojedinih zemalja da sklope bilateralene aranžmane sa Moskvom. Posebnu nervozu izazvao je planirani aranžman o izgradnji podmorskog gasovoda kojim bi ruski gas bio direktno dopreman u Nemačku zaobilazeći Poljsku, dok mnoge evropske vlade izražavaju zabrinutost u pogledu dugoročne pouzdanosti Rusije kao snabdevača. Ruski ambasador Vladimir Čižov priznaje da je svaki akter na energetskom tržištu ujedno i partner i konkurent.

«Neki u Evropi i SAD možda vide Rusiju više kao partnera, ali je drugi vide više kao konkurenta. Objektivno govoreći, Rusija je i jedno i drugo, kao što je i EU u odnosu na Rusiju,» kaže Čižov.

Ipak, zvaničnici EU budno motre na sledeći korak ruskog predsednika Vladimira Putina uoči izbora u njegovoj zemlji, dok se u jeku nagadjanja o mogućem novom Hladnom ratu Evropljani uzdaju u Rusiju, nadajući se da ove zime neće ostati bez grejanja.

XS
SM
MD
LG