Linkovi

U Rusiji još nije poznato ko bi mogao zameniti predsednika Vladimira Putina


Tri meseca uoči parlamentarnih i šest meseci uoči predsedničkih izbora u Rusiji još uvek nije poznato ko bi mogao da zameni predsednika Vladimira Putina. Ruski Ustav ne dozvoljava Putinu da se takmiči za treći uzastopni mandat, dok je on odbacio spekulacije da će nastojati da izmeni ustav kako bi mogao da ostane na predsedničkom položaju. Ipak, popularni bivši agent KGB-a nagovestio je da bi mogao da prihvati polžaj premijera.

Bio je to prizor koji je podsećao na sovjetsku eru. Veliki partijski kongres i publika koja oduševljeno pozdravlja govor lidera. Medjutim, u oktobru ove godine, nije se radilo o komunistima već o pro-kremaljskoj partiji «Ujedinjena Rusija» i predsedniku Vladimiru Putinu koji je izjavio da će predvoditi partijsku listu na izborima u decembru i da bi mogao da prihvati položaj premijera nakon što mu istekne drugi predsednički mandat u martu.

Analitičari smatraju da će Putinova odluka garantovati «Ujedinjenoj Rusiji» ubedljivu pobedu na izborima, što znači da će sledeća Duma, donji dom parlamenta, biti još više pro-kremaljski orijentisana. Nikolaj Petrov je saradnik Karnegijeve zadužbine u Moskvi.

«Ukoliko Putin bude predvodio njihovu listu dobiće 70 odsto glasova, što ne ostavlja mnogo glasova drugim partijama i umesto da imamo četiri partije u parlamentu, što se očekivalo do Putinove odluke, imaćemo dve ili možda tri,» kaže Petrov.

U medjuvremenu, opozicionom političkom pokretu «Druga Rusija» zabranjeno je učešće na izborima. Vlasti tvrde da taj pokret nije ispunio zahteve za registrovanje prema novom zakonu o političkim partijama. Lider ove koalicije, bivši svetski šampion u šahu, Gari Kasparov, izjavio je da će se kandidovati za predsedničke izbore i ako njegov pokret ne uspe da osvoji nijedno poslaničko mesto u parlamentu.

«Cilj 'Druge Rusije' je ne da pobedi na izborima već da imamo izbore. Pokušavamo da prisilimo režim da prihvati naše pravo da imamo slobodne i fer izbore,» kaže Kasparov.

Šanse Garija Kasparova su, medjutim, male. Prema nedavnim anketama, Putin uživa podršku više od 80 odsto birača. Sergej Markov, analitičar povezan sa Kremljom, kaže:

«Očekivanja javnosti su fokusirana na Putina. Pošto se on pokazao veoma uspešnim predsednikom. Neočekivano uspešnim. Njegova platforma ima opštu podršku, a ljudi se plaše da će, ako dobijemo novog predsednika, to možda biti neko kao Boris Jeljcin ili Mihail Gorbačov,» kaže Markov.

Putinu se odaje priznanje za ekonomsku i političku stabilnost koju je doneo Rusiji. Ruska ekonomija je trpela posledice višegodišnjih neuspešnih reformi početkom 1990-ih, a trenutno doživljava bum zahvaljujući visokim cenama nafte i gasa, Analitičari smatraju da je to glavni razlog Putinove popularnosti. Kritičari, medjutim, ukazuju da je drugi razlog to što opozicija nije u stanju da efikasno kritikuje politiku Kremlja pošto je većina medija pod kontrolom države. Zapad optužuje Moskvu da je zaustavila demokratske reforme, da guši opoziciju i da ograničava slobodu govora, dok Kremlj odbacuje te optužbe. Ponovo analitičar Sergej Markov:

«Kada američki zvaničnici govore o demokratiji Rusi vide samo kako gomile dolara svetlucaju u njihovim očima i smatraju da oni kažu – 'dajte nam vašu naftu i gas i reći ćemo da ste demokratija. Povucite se sa tržišta modernog naoružanja i naftovoda i reći ćemo da ste demokratija,» ukazuje Markov.

Šest meseci pre isteka svog mandata, Vladimir Putin je neočekivano imenovao 66-ogodišnjeg dotadašnjeg šefa vladine agencije za finansijsku kontrolu, Viktora Zubkova, za novog premijera. Ubrzo potom, Zubkov, koji je poznat po lojalnosti Putinu, izjavio je da bi mogao da se kandiduje za predsedničke izbore. Tri nedelje kasnije Putin je objavio da bi mogao da prihvati položaj premijera pod novim predsednikom. Jevgenij Volk je na čelu ogranka fondacije «Heritidž» u Moskvi.

«Ako Zubkov bude predsednik, a Putin premijer – to će značiti da predsednik neće biti naročito uticajan. U tom slučaju, mogle bi se uneti i neke izmene u Ustav koje bi dozvolile premijeru, u ovom slučaju Putinu, da dobije veća ovlašćenja,» kaže Volk.

Analitičari smatraju da bi taj scenario mogao da zadovolji sve - i rusku javnost i Zapad. Za razliku od ustavnih promena koje bi omogućile Putinu da bude izabran za treći uzastopni mandat, ovaj plan ne bi bio u suprotnosti sa ustavom i dozvolio bi ruskom lideru da se ponovo kandiduje za predsednika na izborima 2012. godine što neki članovi njegove partije «Ujedinjena Rusija» već predlažu.

XS
SM
MD
LG