Termoelektrane na ugalj upinju se da smanje štetne gasove koji izlaze iz njihovih dimnjaka, a jedan od najtežih za kontrolu je ugljendioksid, glavni uzročnik efekta staklene bašte. Neka nova istraživanja nagoveštavaju da bi to uskoro moglo da se promeni.
Savremene termoelektrane oslobađaju znatno manje štetnih materija nego one građene pre 30 godina. Na primer, termoelektrana na ugalj, kompanije Vi enerdžis, u mestu Plezent preri, u američkoj državi Viskonsin, instalirala je proteklih godina opremu koja iz dima izdvaja do 95 odsto sumpora i azota. A sada se uhvatila u koštac i sa ugljendioksidom. Krajem ove godine, elektrana će pustiti u probni rad opremu koja bi trebalo da iz dima izdvaja čak 90 odsto ugljendioksida. Šon Blek, stručnjak kompanije Alstom koja gradi pomenutu opremu, kaže da se proces u osnovi svodi na prskanje dima veoma ohlađenim amonijakom, što bi, teoretski trebalo da vezuje ugljendioksid. Testovi će pokazati koliko bi tog gasa moglo da se izdvoji pre nego što dim izađe iz dimnjaka. Kompanije vlasnici termoelektrana nastoje da što pre reše taj problem jer veruju da će vlada uskoro uvesti nove, stroge propise. Kris MekKini je rukovodilac programa kontrole ugljendioksida u kompaniji Vi enerdžis:
”Još ne postoji tehnologija za izdvajanje i odstranjivanje ugljendioksida iz dima. Ali, to bi moglo da postane obaveza ako se donesu federalni propisi.“
Pobornici zaštite prirode kažu da bi elektroenergetske kompanije mogle da učine više, ali da ne žele da troše novac na novu tehnologiju ako je zakon ne obavezuje na to. Kris MekKini, iz kompanije Vi enerdžis, kaže da je to zbog toga što bi dodatni troškovi za ugradnju uređaja za izdvajanje ugljendioksida morali da budu prebačeni na potrošače.
”Ma šta se bude dogodilo to će potrajati duže vreme i o tome treba razmišljati tako da to ne izazove neočekivan, dramatičan finansijski udar.“
MekKini dodaje da bi brzopleto donošenje zakona o kontroli štetnih gasova bilo veoma rizično. U slučaju uglendioksida - možda je u pravu. Vladina Nacionalna tehnološka laboratorija za energetiku izražava sumnju u efikasnost procesa sa ohlađenim amonijakom. U izveštaju koji još nije objavljen kaže se da u početnim testovima izdvajanje ugljendioksida nije dostiglo 90 odsto i da to možda i neće biti moguće. Takođe se kaže da bi taj proces mogao dramatično da poveća potrošnju energije u samoj elektrani. Džordž Peridas je naučni saradnik ekološke organizacije Savet za odbranu prirodnih resursa:
”Publicitet koji je dat ovoj metodi nije u srazmeri sa njenim rezultatima. Postoje fundamentalni naučni razlozi za pitanje da li se to uopšte može sprovesti.“
Kompanija Alstom, koja razvija uređaje za izdvajanje ugljendioksida pomoću ohlađenog amonijaka, uverena je da je ta tehnologija efikasna i predviđa da će uređaji biti spremni za eksploataciju u roku od pet godina. To bi ujedno mogao da bude jedini izlaz za industriju koja se nalazi pod sve većim pritiskom javnosti, a mogućno i zakona, da smanji oslobađanje štetnih gasova u atmosferu.