Linkovi

Njujorški Metropolitenski muzej predstavio obnovljeni obrazovni centar


Njujorški Metropolitenski muzej, predstavio je obnovljeni obrazovni centar u kojem će učenici, profesori i građani moći više da nauče o kolekciji u kojoj su umetnička dela stara i do 5 hiljada godina. Profesori umetnosti smatraju da je obrazovni centar obnovljen u pravom trenutku, s obzirom da se u većini škola ukidaju predmeti koji se bave umetnošću.

Učenici, nastavnici, dobrovoljci i donatori, prisstvovali su svečanom presecanju vrpce na otvaranju novog centra za obrazovanje njujorškog Metropolitenskog muzeja, koji nosi ime «Rut i Herold Di Juris». Centar nudi renoviranu biblioteku, auditorijume, učionice i tzv. sobu za umetničko obrazovanje, koja je otvorena prvi put i služi za predavanja na kojima će se kao primeri koristiti originalna umetnička dela. Ken Lajdaker, pomoćnik direktora za obrazovanje u muzeju, kaže da Met svake godine priredi 20 hiljada obrazovnih programa i događaja u vezi sa tim. On dodaje da su nove prostorije mesto koje će privući učenike, nastavnike i sve koji žele da nauče nešto više o umetnosti.

«U toku jednog dana, Juris centar će posetiti školske grupe koje dolaze da istražuju umetnost, posetiće ga nastavnici koji žele da učestvuju u radionicama, dolaziće srednjoškolci, jer im je to obavezna aktivnost, a videćemo i obične građane.»

Jedna od prvih posetiteljki, Mišel Kurlan, nastavnica umetnosti u obdaništu i osnovnoj školi u Njujorku, dovela je 15 članova svoje umetničke sekcije.

«Videli smo različita umetnička dela iz vremena stare Grčke i Rima i 2 moderne slike, i povezujemo ih sa onim o čemu smo pričali na predavanjima. Posebno mi je drago kada čujem decu da upotrebljavaju izraze kojima sam ih učila nekoliko prethodnih godina.»

Proširenje obrazovnog centra se vremenski podudara sa ukidanjem umetničkih predmeta u američkim javnim školama. Po federalnom Zakonu o obrazovanju u javnim osnovnim školama, propisano je da se poveća broj časova iz engleskog i matematike, zbog čega je broj predavanja iz umetnosti smanjen. Zagovornici umetničkog obrazovanja se ne slažu sa time i ukazuju na nedavna ispitivanja, kao npr. prošlogodišnje istraživanje Gugenhajmovog muzeja, u kojem je zaključeno da su učenici koji imaju obrazovanje iz umetnosti, bolji đaci. U istom istraživanju se navodi da su deca školskog uzrasta koja uče po nastavnom programu koji obuhvata i umetnost, pokazala bolje rezultate od dece koja takve predmete nemaju, u čak 6 kategorija pismenosti i kritičkog razmišljanja. Fejt Hačinson je pomogla u osmišljavanju novih pristupa izučavanju umetnosti u Metu, i kaže da smatra da takvi časove doprinose celokupnom obrazovanju deteta. Ona dodaje da je upotreba kompjutera u podučavanju o bojama i oblicima, odličan način da deca dobiju moderno obrazovanje.

«Deca vole video igrice i odrastaju sa kompjuterskim mišem u ruci, pa smo zakjučili da je to dobar način da im se ponudi i dodatno znanje iz umetnosti.»

Luka Vilson, sedmogodišnjak, posle prvog dolaska u Metov obrazovni centar, odmah je postao veliki ljubitelj nove kompjuterske tehnologije koja mu omogućava da crta i boji.

«Pravim malu planinu. Pravim male oblike i spajam ih.»

U Metropolitenskom muzeju kažu da je umetničko obrazovanje jedna od najvažnijih javnih uloga muzeja, u kojem se godišnje organizuje 20 hiljada programa vezanih za umetnost, uključujući predavanja, ture i tradicionalne časove crtanja na papiru.

XS
SM
MD
LG