Linkovi

Protivraketni sistem u istočnoj Evropi glavni izvor trvenja SAD i Rusije


Plan Sjedinjenih Država da razmesti protivraketni sistem u istočnoj Evropi je i dalje glavni izvor trvenja Sjedinjenih Država i Rusije. Saradnik Glasa Amerike, Andre de Nešnera, osvrće se na najnovije izjave američkih zvaničnika o spornom odbrambenom sistemu i načinu na koji se one tumače.

Američki zvaničnici kažu da je predloženi protivraketni sistem – koji se sastoji od 10 raketnih presretača u Poljskoj i radara u Češkoj – poteban za odbranu od mogućih pretnji od strane zemalja kao što je Iran. Oni tvrde da nije usmeren protiv Rusije. Ipak, ruski zvaničnici oštro kritikuju taj plan. Majkl Levi, stručnjak za kontrolu naoružanja u Savetu za odnose sa inostranstvom (i autor knjige «O nuklearnom terorizmu»), kaže da se Moskva protivi iz dva razloga.

«Prvi je onaj koji je izražen javno, da bi raketna odbrana mogla da ugrozi ruski nuklearni odbrambeni sistem. To je prilično šuplje opravdanje. Ruska nuklearna oruđa bi mogla da prevladaju sve što bi Sjedinjene Države tu mogle da rasporede. Dublji razlog koji Rusija verovatno ima, jeste da to razmeštanje u Poljskoj i Češkoj nagoveštava produbljivanje odnosa Sjedinjenih Država i bivših sovjetskih satelita. To je ono što suštinski uznemirava Rusiju.»

Predsednik Buš je pre nekoliko dana, govoreći u Nacionalnom odbrambenom univerzitetu u Vašingtonu, ponovio stav svoje administracije da je takav raketni štit neophodan.

«Potreba za raketnom odbranom u Evropi je realna i lično verujem i hitna. Iran teži da ovlada tehnologijom koja bi mogla da se koristi za proizvodnju nuklearnih oružja i balističkih raketa povećanog dometa koje bi mogle da ih nose.»

Istog dana, sekretar za odbranu Robert Gejts, govoreći u češkoj prestonici Pragu, izgledalo je da ublažava ton kada je rekao da američke rakete možda neće biti stavljene u pripravnost odmah po razmeštanju.

«Još nismo razradili ovaj predlog. Ali ideja je da nastavimo da pregovaramo, da završimo pregovore, da razvijemo, izgradimo lokalitete – ali možda odložimo njihovo aktiviranje sve dok ne budemo imali konkretan dokaz pretnje od strane Irana.»

Stručnjaci za kontrolu naoružanja razmatraju da li su predsednik Buš i sekretar za odbranu Gejts uputili suprotne signale. Deril Kimbol, predsednik nezavisnog Udruženja za kontrolu naoružanja, tvrdi da između njih dvojice nema neslaganja.

«Površno gledano, može se učiniti da tu postoji nekakav prekid. Ali ono što sekretar za odbranu kaže i što predsednik Buš kaže, jeste to da mi želimo da krenemo napred i sagradimo lokalitet sa raketnim presretačima u Poljskoj i izgradimo radar u Češkoj prema sadašnjem planu. Ono što Gejts nagoveštava je da ‘prekidač’ neće biti uključen, sve dok se Sjedinjene Države i Rusija ne saglase da postoji neposredna opasnost od Irana. I Buš i Gejts kažu da bi trebalo da počnemo građenje, odnosno da počnemo da gradimo te instalacije 2009 – 2010, da bi mogle da se završe do 2012. ili ’13.»

Međutim, Majkl Levi iz Saveta za odnose sa inostranstvom kaže da izjave deluju suprotno.

«Predsednik je rekao da je raketna odbrana u Evropi ‘hitna’. Bob Gejts priča o odlaganju aktiviranja raketnog odbrambenog sistema, dok se uistinu ne vidi – kako je rekao – ‘definitivan dokaz opasnosti’ – iransko testiranje raketa i tome slično, kako je rekao. To deluje kontradiktorno. Ako je opasnost hitna, onda ne pričate o čekanju na potvrdu te opasnosti, na nova saznanja o toj pretnji.»

Levi ne veruje da bi bilo predsednik Buš, bilo sekretar za odbranu Gejts – ili njihovi portparoli – hteli da razjasne te izjave. On smatra da bi oni trebalo da kažu da je protivraketni sistem u istočnoj Evropi sastavni deo razgovora sa Rusijom i da dalje ne objašnjavaju.

XS
SM
MD
LG