Linkovi

Buš veruje da Rusija želi da spreči Iran da se domogne nuklearnog oružja


Predsednik Buš izjavio je da veruje da Rusija i dalje želi da spreči Iran da se domogne nuklearnog oružja, ali da bi, ukoliko Iran stekne nuklearno oružje to moglo da dovede do izbijanja Trećeg svetskog rata. Predsednik Buš je to izjavio posle upozorenja ruskog predsednika Vladimir Putina da njegova zemlja ne bi prihvatila upotrebu vojne sile protiv Irana.

Predsednik Buš je rekao da ga ne brinu snimci susreta ruskog pedsednika Vladimira Putina sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom u Teheranu, ali da je uveren da bi Iran naoružan nuklearnim oružjem predstavljao pretnju po svetski mir.

“Rekao sam ljudima da bi, ako su zainteresovani da izbegnu Treći svetski rat, trebalo da budu zainteresovani da spreče Iran da stekne znanje potrebno za proizvodnju nuklearnog oružja.”

Buš je to rekao na konferenciji za novinare u sredu u Vašingtonu. , dodavši da se on i ruski predsednik ne slažu o brojnim pitanjima, ali da njihove vlade otvoreno razmenjuju mišljenja. Bušova izjava dolazi u vreme kada u SAD raste zabrinutost da Vašington gubi uticaj na rusku spoljnu politiku i kada ima sve više nedoumica u pogledu ambicija Vladimir Putina. Putin je nedavno saopštio da bi mogao da bude zainteresovan za položaj premijera po isteku svog drugog predsedničkog mandata krajem naredne godine.

“Sa zadovoljstvom pirihvatam predlog da predvodim listu partije Ujedinjena Rusija,” rekao je Putin.

Neki eksperti veruju da su nedavni potezi Putina dokaz neuspeha SAD da integrišu Rusiju u Zapad. Sara Mendelson je šef odseka za ljudska prava i bezbednost u vašingtonskom Centru za medjunarodne i strateške studije.

“Putinovo saopštenje je na neki način kulminacija onog što se odvijalo proteklih sedam godina, a što predstavlja postepeno, sistematsko koncentrisanje političke vlasti na jednom mestu, koje nije transparentno, a to zapravo označava kraj takozvane demokratske tranzicije u Rusiji.”

Mnogi ruski aktivisti za zaštitu ljudskih prava tvrde da su SAD izgubile uticaj na razvoj demokratije u Rusiji zbog rata u Iraku i drugih pitanja. Tatjana Lokšina je šef Demos centra, organizacije za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Moskvi.

“Danas, bar kada je Rusija u pitanju, poruka Amerike je izolovana i ne funkcioniše. Ruske vlasti vrlo efikasno mogu da upotrebe sve ono što se desilo u Americi proteklih godina da bi potpuno odbacile američke kritike.”

Lokšina je jedna od ruskih aktivista koji su se sastali sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs prilikom njene nedavne posete Moskvi. Državni sekretar je nastojala da ohrabri ruske aktiviste da, kako je rekla, “zaštite univerzalne vrednosti”, ali je izbegla da direktno kritikuje ruskog predsednika. Mnogi analitičari ističu da je, bez obzira da li se to nekom svidjalo ili ne, Rusija pod vodjstvom predsednika Putina počela da nastupa mnogo energičnije na spoljnopolitičkom planu. Marta Bril Olkot je ekspert za Rusiju u Karnegijevoj zadužbini za medjunarodni mir u Vašingtonu.

“Ono što se moglo primetiti proteklih godina je da Rusija deluje sa mnogo više samopouzdanja i da ne neki način pokušava da ponovo otkrije svoj nacionalni identitet. A, istorija Rusije se u svakom slučaju veoma razlikuje od istorije zapadne Evrope ili SAD.”

Na konferenciji za novinare u sredu, predsednik Buš je priznao da ne može da učini mnogo da bi uticao na ruskog predsednika, dodavši da je, kako je rekao “kada je u pitanju reprogramiranje neke vrste osnovnog ruskog DNK molekula, koji se svodi na centralizovanu vlast, to teško učiniti”.

XS
SM
MD
LG