Kako bi razlike u gledištima zemalja Evropske unije, Rusije i Sjedinjenih Država mogle da utiču na ishod tekućeg pregovaračkog procesa o budućem statusu Kosova? Kolega Branko Mikašinović zamolio je za odgovor na to pitanje Džejmsa Dobinsa, direktora Centra za medjunarodnu bezbednost i odbrambenu politiku i savetnika za Balkan u administraciji predsednika Bila Klintona.
Dobins: Postoje razlike u stavovima nekih zemalja Evropske unije, manji broj se protivi nezavisnosti Kosova, ali će se većina, i to najveće i najvežnije evropske zemlje, svakako pridružiti SAD u priznavanju nezavisnosti Kosova. Naravno, uloga Rusije je problematična i niko od nas ne zna da li će Rusija na kraju biti spremna da prihvati kompromisno rešenje, ili jednostavno nastavi da podržava poziciju Srbije i insistira na nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Postoje razna kompromisna rešenja koja bi mogla da pokažu rezultate. Medjunarodna zajednica svakako nije odustala od mogućnosti postizanja sporazumnog rešenja. Imate i opciju da Srbija ne prihvati rešenje, a Rusija ga prihvati, mada to nije verovatan ishod, kao i da ni Rusija ni Srbija ne prihvate nezavisnost Kosova. Ali, još uvek ima dosta vremena da se razmotre razne formule i pronadje rešenje.
Glas Amerike: Da li bi nezavisnost Kosova mogla da podstakne separatističke aspiracije u Španiji, Rumuniji, pa i dalje u Velikoj Britaniji ili Kanadi?
Dobins: Niko se neće protiviti mogućnosti sporazumne podele nekih zmelja: imate primer Čehoslovačke. Ako Škotlandjani žele da budu nezavisni od Velike Britanije, oni bi to verovatno mogli da ostvare, kao i Flamanci u Belgiji, ili recimo Kvebek u Kanadi, ali oni nisu izabrali taj put. Ne verujem da će uspostavljanje nezavisnosti Kosova postati presedan. Rusija bi, sa druge strane, trebalo da dobro razmisli o mogućnosti presedana, jer bi se to moglo odraziti i na nju, pošto postoje regioni koji ne bi želeli da ostanu u sastavu Rusije.
Glas Amerike: Premijer Srbije Vojislav Koštunica je izjavio da ”SAD sprečavaju Albance da prihvate kompromisno rešenje” čestim izjavama svojih zvaničnika u prilog nezavisnosti Kosova.
Dobins: Medjunarodna zajednica, uključujući SAD, bila je veoma strpljiva. Ahtisarijev proces je trebalo da bude okončan pre skoro godinu dana. On je stalno produžavan na zahtev Srbije da bi se srpskom rukovodstvu dalo više vremena, ali ga ono nije iskoristilo na efikasan način da pripremi svoju javnost i da iznese realne kompromisne predloge. S druge strane, aspiracije kosovskih Albanaca se nisu promenile ili smanjile, a 90 odsto populacije Kosova se zalaže za nezavisnost. Vlasti u Beogradu nisu bile spremne da ozbiljno razmotre Ahtisarijev plan, tako da ne vidim šta bi se postiglo daljim pregovorima.
Glas Amerike: Šta mislite da će se dogoditi posle završetka pregovaračkog procesa 10. decembra, ako dve strane ne postignu sporazumno rešenje?
Dobins: Mislim da Priština neće tada doneti jednostranu odluku o statusu Kosova, već da će doći do daljih razgovora izmedju kosovskih Albanaca i onih članica medjunarodne zajednice koje su spremne da pod izvesnim uslovima prihvate nezavisnost Kosova. Medjunarodna zajednica će obezbediti garancije za Kosovo i odredjeni stepen trajnog medjunarodnog nadzora i angažovanosti u pokrajini i, na osnovu toga, omogućiti proglašenje nezavisnosti Kosova.