Linkovi

Vilijam Klajn: Svetska poljoprivreda će do kraja veka biti u velikim nevoljama


Stručnjaci koji su se nedavno okupili u Italiji na sastanku Organizacije ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, zaključili su da bi globalno zagrevanje izazvano daljim rastom industrijskog zagađenja moglo da dovede do poremećaja poljoprivrednih sistema u celom svetu.

U svojoj novoj knjizi «Globalno zagrevanje i poljoprivreda», ekonomistaVilijam Klajn piše da će svetska poljoprivreda do kraja ovog veka biti u velikim nevoljama.

«Ukoliko se ništa ne učini do 2080, potencijal globalne poljoprivrede bi usled globalnog zagrevanja mogao da opadne za 5 do 20 odsto», kaže Klajn.

Klajn u svojoj studiji iznosi predviđanja za stotinu zemalja na osnovu kompjuterskih modela prinosa i vremenskih uslova. On predviđa pad poljoprivrednih kapaciteta za 30 do 40 % u Indiji, i za 20 ili više odsto u Africi i Južnoj Americi. Klajn dalje objašnjava da se posledice klimatskih promena razlikuju u zavisnosti od regiona i kaže da će za razliku od većine zemalja u razvoju, Sjedinjene Države i Kina pretrpeti manju štetu.

«U zemljama koje su bliže ekvatoru temperature su već više i to su temperature koje su bliske najboljim temperaturama za poljoprivredu ili su već iznad njih», kaže Klajn.

Neki kritičari tvrde da povećana koncentracija ugljendioksida u vazduhu može da podstakne biljnu proizvodnju u nekim regionima. Međutim, Klajn smatra da je opasno pretpostavljati da bi tim porastom mogli da se nadoknade gubici u drugim regionima. Klajn upućuje poruku prvenstveno političarima u razvijenim zemljama, ali se nada da će ona stići i do lidera zemalja u razvoju, koji oklevaju da ograniče ispuštanje štetnih gasova u svojim zemljama.

«Nadam se da će im ovo istraživanje pomoći da shvate da je i njihova javnost izložena opasnosti», kaže Klajn.

Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu ukazuje da na ukupne svetske useve otpada više od 30 odsto gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Stručnjaci kažu da poljoprivredni sistemi treba bolje da se održavaju da bi emitovali manje gasova, bez obzira što i zemljoradnici – koliko god mogu – pokušavaju da se prilagode na globalnu promenu klime.

XS
SM
MD
LG