Našim redovnim gledaocima i slušaocima poznato je ime Vesne Bojičić jer se ona kao dopisnik Srpskog servisa Glasa Amerike iz Prištine redovno oglašava u našim emisijama sa vestima o zbivanjima na Kosovu. Čak je ni martovsko nasilje 2004. nije sprečilo da se javi, uprkos činjenici da je njen stan u Prištini tada spaljen... Rečju, Vesna je novinar koji godinama profesionalno i pod otežanim uslovima obavlja svoj posao. U noći izmedju 15. i 16. oktobra Vesna, kojoj je danima verbalno prećeno, pretučena je u svom stanu u Čaglavici... Evo njene priče:
”U 2 sata, neposredno pred incident bila sam budna, začula sam tihe korake i kucanje na vratima... Kada sam otvorila vrata, na moje veliko iznenadjenje pojavio se muškarac visine 190 cm u crnoj maskrinoj uniformi sa fantomkom na glavi... Rukama me je fizički odgurnuo unazad... i onda su usledili udarci po glavi, grudnom košu, abdomenu i ledjima... Uz sve to, stizale su uvrede na račun mog rada za Srpski servis Glasa Amerike... i na moju -- kako je rekao -- ”privrženost Albancima“ nazivajući me najpogrdnijim imenima... Rekao mi je da ukoliko mi ova opomena ne bude došla glave da će me ućutkati metkom, a da će tom metku prethoditi otmica mog deteta.“
Vesna kaže da nije zvala hitnu pomoć jer bi njen poziv direktno bio prosledjen policiji, a ona na osnovu svog ”višegodišnjeg lošeg iskustva,“ nema poverenja u kosovsku policiju ni u kosovske institucije. Zbog fantomke napadača Vesna nije prepoznala...
”Napadač je izuzetno dobro govorio srpski što ne mora da znači ništa, a može da kaže i puno toga. U poslednje vreme sam primila više pretnji s obzirom na način na koji izveštavam, za koji i dalje tvrdim da je vrlo profesionalan... Pretnje su intenzivirane sa objavljivanjem lokalnih i opštih izbora na Kosovu... U mom telefonu postoje poruke i pitanja ljudi sa severa Kosova da li ja znam ko stoji iza promocije Albanske nacionalne armije i šta ja u vezi sa tim imam njima da ponudim.“
Vesna je Srpkinja rodjena u Pristini gde je provela ceo svoj život. Grobovi njenih roditelja su takodje tu. Odlazak sa Kosova nije bio opcija -- sve do preksinoć.
”Ja tražim politički azil, ja ću napustiti Kosovo jer ne mislim da treba živim u sredini gde ću biti meta i jedne i druge strane. Albanci su me palili 17. marta, napadač koji vrlo dobro govori srpski, a za koga ne mogu da tvrdim da je Srbin, me tuče, Srbi mi prete... Ovde pre svega treba da se napravi demilitarizacija mozgova... Ovo je osma godina, dovoljno sam se borila i u svakom trenutku bila spremna da odgovorim... potrebama ovog društva da se stabilizuje, da krenemo dalje. Mi smo živeli sa Albancima vekovima... i živećemo dalje bez obzira na konačnu odluku o statusu Kosova, ali ja zaista ovde nemam više šta da tražim.
Vesna naglašava da neće tražiti azil u Americi. Sve do svog odlaska sa Kosova, nastaviće da izveštava za Srpski servis Glasa Amerike.
”Nikom neću dozvoliti da do trenutka mog odlaska sa Kosova spreči moj rad. Mislim da sam zaista profesionalno obavljala svoj posao. Nikada, ni jednog trenutka, kroz moje izveštaje se nije provuklo ništa što je bilo naklonjeno jednoj, drugoj ili trećoj strani. Ja sam se izjasnila da ću izveštavati o izborima na Kosovu bez obzira šta o tome mislila većina sa severa ili juga, šta o tome mislili Srbi ili Albanci.“