Linkovi

Al Gor i Panel Ujedinjenih nacija dobitnici Nobelove nagrade za mir


Bivši potpredsednik SAD Al Gor i Panel UN za klimatske promene (IPCC) nagrađeni su Nobelovom nagradom za mir zbog svojih nastojanja da upoznaju javnost sa pretnjom od globalnog zagrevanja.

U svom današnjem saopštenju, norveški Nobelov komitet naziva Ala Gora "jednim od vodećih svetskih političara koji sebore za zaštitu životne sredine", i kaže da je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) uspeo da stvori "najširi konsenzus o vezi ljudskih aktivnosti i globalnog zagrevanja". Hiljade naučnika i funkcionera koji predstavljaju više od stotinu zemalja sarađivale su unutar Panela pod pokroviteljstvom UN, kako bi proučili uzroke i moguće posledice klimatskih promena. Panel je svoje procene i predloženu politiku zasnovao na zajednički obrađenoj i objavljenoj naučnoj literaturi. Al Gor je od 1977. do ‘93. služio u američkom Kongresu, a onda bio potpredsednik SAD u administraciji Bila Klintona od 1993. do 2001. Bio je kandidat demokratske stranke za predsednika na izborima 2000, kada je tesno izgubio od sadašnjeg predsednika Džordža Buša mlađeg. Otkad je napustio funkciju potpredsednika, posvetio se borbi za zaštitu klime i životne sredine, a početkom ove godine, dokumentarni film «Neprijatna istina» na kojem je radio zajedno sa rediteljem Dejvisom Gugenhajmom, nagrađen je Oskarom.

I pre nego što je objavljeno da je dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, aktivisti koji se zalažu da Gor i sledeće godine bude kandidat za predsednika SAD, govorili su da bi ga to primoralo da ponovo razmotri uključenje u trku, bez obzira što stalno ponavlja da ga to ne interesuje. Sasvim je sigurno da će ti pozivi sada postati još glasniji i češći.

Odmah posle objave laureata, novinari su predsednika Nobelovog komiteta Ole- Danbolta Mjosa upitali za politički značaj ovogodišnje nagrade i da li je to bilo eksplicitno distanciranje od politike prema životnoj sredini koju vodi administracija predsednika Buša, koja ne veruje u konsenzus Panela o klimatskim promenama i odbija da ratifikuje međunarodni Protokol iz Kjota, čiji je cilj smanjenje emisije ugljen-dioksida.

"Izuzetno podržavam sve mere koje vode smanjenju globalnog zagrevanja. Ova nagrada bi trebalo da bude povod svakom – svakom državniku, političaru, ljudskom biću, meni i vama – da se zapitamo šta možemo da uradimo da pomognemo, jer je veoma važno da se svi uključimo u ovu borbu", rekao je predsednik Nobelovog komiteta.

Nobelova nagrada za mir je možda i najprestižnija građanska nagrada na svetu, a norveški Nobelov komitet često je koristi da podrži pojedince i organizacije koji se bore za savremene ciljeve. Među ranijim američkim laureatima Nobelove nagrade za mir su između ostalih - tadašnji američki predsednik Teodor Ruzvelt 1906, borac za građanska prava Martin Luter King mlađi 1964, državni sekretar Henri Kisindžer, koji je 1973. podelio nagradu sa kolegom iz severnog Vijetnama Le Duk Toom i bivši predsednik Džimi Karter, koji je nagrađen 2002. godine.

XS
SM
MD
LG