Nakon što je Spoljnopolitički odbor Predstavničkog doma Kongresa usvojio neobavezujuću rezoluciju, kojom se masakr nad Jermenima u vreme Otomanskog carstva označava genocidom, turski ambasador u Sjedinjenim Državama pozvan je u Ankaru na konsultacije.
Odnosi SAD i Turske opterećeni su invazijom Iraka 2003. i stalnim apelima Ankare da Amerikanci učine više da spreče napade kurdskih pobunjenika na jugoistoku Turske. Usvajanje rezolucije u odboru Predstavničkog doma, o genocidu u Jermeniji, sada preti da dodatno ugrozi bilateralne odnose Vašingtona i Ankare. Turska je opozvala svog ambasadora u SAD.
Egemen Bagis, visoki funkcioner vladajuće turske Partije pravde i razvoja, nazvao je usvajanje rezolucije "vitalnom greškom” na koju je Ankara prethodno upozoravala Vašington. Bagis koji savetuje turskog premijera Erdogana, rekao je auditorijumu u Karnigijevoj zadužbini da je Turska ljuta jer joj se bez suđenja na teret stavlja najteži zločin protiv čovečnosti. Konačan odgovor Ankare, kaže Bagis, zavisiće od toga da li će Predstavnički dom u punom sazivu izglasati rezoluciju.
Turska, dugogodišnji saveznik Vašingtona, uvređena je jer - ne samo da je od SAD očekivala veću podršku u borbi protiv kurdskih pobunjenika, već se nikako nije nadala da bi rezolucija o genocidu u Jermeniji mogla da bude usvojena.
Ankara kontinuirano traži da Amerikanci izvrše pritisak na kurdske saveznike u Iraku da se obračunaju sa Radničkom partijom Kurdistana – koja iz svojih utočišta napada unutar turske teritorije.
Turski parlament iduće sedmice treba da autorizuje eventualne operacije na iračkoj teritoriji – što bi moglo da destabilizuje jedan od retkih regiona u Iraku u kojem vlada mir.
Bušova administracija se protivi ulasku Turskih trupa u severni Irak i tvrdi da traga za rešenjem dugoročnog problema na iračko-turskoj granici. Administracija se takođe snažno protivila usvajanju rezolucije o Jeremeniji, kaže portparol Stejt Dipartmenta Tom Kejsi.
"Ne mislimo da je ovo pravi odgovor. Ne mislimo da je ta rezolucija od koristi procesu tursko-jermenskog pomirenja, niti smatramo da je u interesu američke nacionalne bezbednosti."
Turska bi nezadovoljstvo mogla da izrazi zatvaranejm ruta koje američka armija koristi za svoje operacije u Iraku. Oko 70 odsto svog vazdušnog saobraćaja za potrebe koalicije u Iraku prelezi preko Turske. Trećina ukupne količine goriva dolazi kroz Tursku.
Funkcioner vladajuće stranke u Ankari, Egemeni Bagis, podseća na posledice koje i danas trpi Francuska, nakon usvajanja dokumenta kojom je negiranje genocida u Jermeniji označeno kao krivično djelo.
"Od kada je francuski parlament usvojio tu rezoluciju, francuska armija nije dobila dozvolu za pretlet Turske. Samo zamislite kakve bi bile posledice, ako i Sjedinjenim Državama uskratimo prelete. Ne kažem da hoćemo, ali odluka o tome biće doneta u Ankari."
Još se diskutuje o eventualnim negativnim posledicama usvajanja rezolucije u odboru Predstavničkog doma na bilateralne odnose dve zemlje. Međutim, Ankara je već nagovestila da će i ta simbolična rezolucija imati ozbiljne reperkusije.