Odbor za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma tesno je usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom se ubistvo stotina hiljada Jermena od strane otomanskih Turaka u vreme Prvog svetskog rata proglašava genocidom.
Jermeni optužuju otomanske Turke da su od 1915. do 1923. godine, sistematskim deportacijama i ubistvima, u pokušaju da ih oteraju iz istočne Turske, doveli do smrti i do milion i po njihoih državljana. U sredu, spoljnopolitički odbor Predstavničkog doma američkog Kongresa usvojio je neobavezujuću rezoluciju, kojom se ta masovna ubistva proglašavaju genocidom.
Glasanje je završeno sa 27 glasova za i 21 protiv te mere, a u obe političke stranke bilo je podeljenih mišljenja. Republikanac Den Barton nije se složio sa partijskim kolegom Krisom Smitom.
«Naš najsnažniji saveznik u regionu u poslednjih 50 godina je Turska i ja ne razumem zbog čega sami sebi otežavamo stvari u trenutku kada nam je ovaj saveznik potreban.»
«Pitanje u vezi sa ovom rezolucijom jeste – ako neka vlada ne priznaje genocid, da li Kongres ima odgovornost da inistira da ga bar naša Vlada prizna. Mislim da ima.»
Isto je bilo između i među demokratama. Bred Šerman iz Kalifornije i Robert Veksler sa Floride imali su potpuno oprečna mišljenja.
«Ne možemo da dozvolimo da poricanje genocida bude jedna od prednosti prijateljstva sa SAD.»
«Jasno je da Amerika sebi ne sme da dozvoli da izgubi tako važnog saveznika kao što je Turska u ovom ključnom trenutku.»
Jučerašnje usvajanje rezolucije od strane spoljnopolitičkog odbora je prvi korak ka njenom upućivanju na glasanje celom Predstavničkom domu. Međutim, čak iako i tamo bude usvojena, ona opet neće imati nikakve zakonske ili političke implikacije, jer kako objašnjava Alen Lihtman, profesor istorije na Američkom univerzitetu, ovde u Vašingtonu, neobavezujuća rezolucija je čisto simbolična i ne menja američki zakon ili politiku.
"Neobavezujuća rezolucija izražava osećanja ili mišljenje Kongresa. Bilo da se radi o jednom ili oba doma Kongresa to ni u kom slučaju ne menja politiku, jer ona nema snagu zakona".
Uprkos svemu, turska Vlada se vrlo glasno protivila rezoluciji, upozoravajući da će njeno usvajanje značajno naškoditi odnosima između Ankare i Vašingtona. Administracija predsednika Buša takođe se snažno protivila ovoj meri, jer oko 70 odsto tereta, koji se avionom doprema koalicionim snagama u Iraku prolazi kroz turski vazdušni prostor, baš kao što trećina goriva namenjena koalicionim snagama u Iraku putuje turskim drumovima.
Američki predsednik Buš je prilikom obraćanja novinarima u Beloj kući rekao da Amerikanci duboko saosećaju sa tragičnom patnjom jermenskog naroda, ali da rezolucija nije pravi način da se izjasne o tom pitanju.
"Rezolucija nije pravi odgovor na ova istorijska masovna ubijanja, a njeno usvajanje nanelo bi veliku štetu našim odnosima sa ključnim saveznikom u NATO-u i globalnom ratu protiv terorizma"
Neobavezujuće rezolucije ne nose sa sobom formalne kazne protiv onih koje kritikuju, ali njihova simbolika može da dovede do sukoba. U ovom slučaju, bez obzira što ova mera nije optužnica protiv moderne Turske, postoji zabrinutost da bi burna reakcija javnosti u toj zemlji mogla da dovede do toga da Ankara uvede zabrane korišćenja važnih koridora ka Iraku i Avganistanu kroz Tursku, ali i da bude doveden u pitanje američki pristup strateškoj turskoj vojnoj bazi u Indžirliku.