Linkovi

Riblji svet u okeanima mogao bi da doživi kolaps pre 2050. godine


Prema jednoj najnovijoj knjizi, živi svet u svetskim morima mogao bi da doživi dramatični pad u narednih 50 godina, dok Ujedinjene nacije i američka administracija još uvek razmatraju načine za zaustavljanje globalnog zagrevanja.

Poslednjih decenija industrijski ribarski brodovi sve češće su bacali mreže u okeane u kojima ima sve manje ribe. Prema jednom istraživanju, to je rezultat prekomernog ulova, uništavanja koralnih sprudova i neprestanog odumiranja ribljih mresilišta po ušćima reka. Profesor univerziteta u engleskom gradu Jorku, Kalam Roberts, sproveo je obimnu studiju istorijskih i literarnih beleški o nekada bogatom životu u morima i njegovoj besomučnoj eksploataciji. U svojoj knjizi pod naslovom ”Neprirodna istorija mora“ Roberts zaključuje da preteran ulov ribe nije novost i da se ta pojava javila pre više od hiljadu godina.

”Vremenom, ulov ribe raširio sve po svetskim okeanima. Danas se riba lovi do dubine od 2 hiljade, a ponekad i 3 hiljade metara.“

Ovaj okeanolog ističe da današnji ribarski brodovi pročešljavaju dno okeana specijalnim dubinskim mrežama i drugim sredstvima, što je po njemu jedan od razloga odumiranja stotina vrsta riba i drugih živih bića. Roberts navodi studije Ujedinjenih nacija koje pokazuju da je 60 odsto vrsta riba pogodnih za ishranu doživelo nagli pad od pedesetih godina do danas.

”Ako pogledate kumulativan broj riba koje postepeno nestaju i projektujete to u budućnost, videćete da će sve vrste koje danas lovimo nestati do 2050. godine.“

Roberts navodi primere brzog nestajanja mnogih vrsta riba i drugih morskih životinja, kao što su tuna, sabljarka i morska kornjača u Tihom okeanu.

”Velika morska kornjača je najveći živi reptil na planeti, star sto miliona godina. Ali tokom tih sto miliona godina ništa je nije pripremilo za ovoliki broj ribarskih brodova.“

Profesor Roberts kaže da obnova ribljeg sveta hitno potrebna.

”Ako zaštitite neko područje, broj riba se obnavlja i one narastu veće. A velike ribe imaju znatno više ikre od malih. Zubatac od deset kilograma može da ima 200 puta više mlađi od zubatca od jednog kilograma.“

Roberts napominje da čovečanstvo samo putem zaštite okeana može da osigura ishranu za sve veći broj ljudi na zemlji.

”Morali bismo da odredimo posebna područja u morima u kojima bi život mogao ponovo da pusti koren, u kojima bi se ekosistemi oporavili od vekovnog prekomernog ulova tokom proteklih generacija.“

Okeanograf Kalum Roberts kaže da su ljudske aktivnosti učinile okeane nesposobnim da reaguju na globalno zagrevanje. Ali on dodaje da ima ohrabrujućih znakova da su ljudi sve više svesni neophodnosti zaštite ključnih okeanskih staništa.

XS
SM
MD
LG