Sovjetski satelit otvorio je eru istraživanja svemira, doveo do trke za osvajanje Meseca i izazvao strepnju i uzbudjenje za generacije Amerikanaca. Amerika 1957. godine. Dvajt Ajzenhaurer je predsednik, Elvis je kralj roka, a SAD i Sovjetski Savez poseduju atomsku bombu. Ipak, Sovjetski Savez se nalazi sa druge strane zemljine kugle. Krajem leta te godine Amerikanci su više usredsredjeni na borbu za gradjanska prava i bejzbol nego na sovjetsku nuklearnu pretnju. 4. oktobar - lansiran je Sputnjik.
“To je doslovno promenilo sve. To je bio početak nove ere, novog doba.”
Rodžer Lonius bavi se istorijom istraživanja svemira u Smitsonijanovom muzeju za aeronautiku i svemir u Vašingtonu.
“To je pre svega značilo da u budućnosti više nećemo biti ograničeni samo na našu planetu,” kaže on.
Medjutim, za Amerikance to je stvorilo i nove brige i bojazni.
“Ako su Sovjeti mogli da lansiraju satelit u orbitu i da postignu da on leti iznad naših glava i svugde u svetu to je značilo, da ako žele, mogu da pošalju i nuklearne rakete.”
Što se tiče reagovanja u Rusiji…
“Rusi ni sami nisu isprva shvatiili kakav uspeh su postigli u pogledu utiska u javnosti.”
Stiven Dik je istoričar u Američkoj agenciji za istraživanje svemira – NASA-i.
“Na prvoj stranici Pravde, nije bilo velikog naslova, već samo mali članak, dok su ovde kod nas svi listovi izvestili o tome krupnim naslovima. Rusi su tek tada shvatili šta su postigli i trka je počela,” kaže Dik.
Predsednik Ajzenhauer je nastojao da umiri zabrinutost nacije zbog zaostajanja u istraživanju svemira. Ali su bojazni ponovo porasle 3. novembra kada su Sovjeti lansirali Sputnjik 2 sa psom – Lajkom. Zatim se 6. decembra pokušaj lansiranja prvog američkog satelita Vangard, koji je prenošen uživo na televiziji, završio eksplozijom.
“To je stvarno bila sjajna eksplozija na lansirnoj rampi - i treći udarac za redom. U tom trenutku svi su već bili veoma uzbudjeni. Očigledno smo morali nešto da preduzmemo,” kaže istoričar Rodžer Lonius.
Predsednik Ajzenhauer se obratio vojnom vrhu i nemačkom naučniku Verneru fon Braunu da bi se američki svemirski program pokrenuo sa mrtve tačke.
31. januara sledeće godine, Explorer 1 Vernera fon Brauna postao je prvi američkih satelit koji je ušao u orbitu. Kasnije te godine osnovana je i američka agencija za istraživanje svemira – NASA.
“Od oktobra 1957. do oktobra 1958. došlo je do veoma užurbane aktivnosti, a sve se još više ubrzalo sa idejom da bi trebalo da prestignemo Ruse i stignemo prvi na Mesec,” kaže Stiven Dik iz NASA-e.
Kasniji razvoj dogadjaj je poznat. Svemirske sonde bez ljudi i sa ljudskom posadom - letelice Džemini, Merkjuri i Apolo, šatlovi i njihovi uspesi i neuspesi. Danas, 50 godina posle Sputnjika, oko 100 zemalja saradjuje u izgradnji medjunarodne svemirske stanice, koja bi trebalo da bude baza sa dalje istraživanje Meseca, Marsa i drugih planeta.