Da li razlike u stavovima Brisela i Vašingtona o Kosovu povećavaju u svetlu ruskog stava protiv nezavisnosti Kosova, ili je došlo do približavanja pozicija ključnih aktera u međunarodnoj politici posle sastanka Kontkat grupe u Njujorku. Na to pitanje viši naučni saradnik u vašingtonskom nevladinom ”Savetu za medjunarodne odnose” Čarls Kapčan, odgovara u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem.
KAPČAN: Mislim da nije u pitanju jaz izmedju stavova Vašingtona i Brisela, već da su Evroljani u fazi traganja za modelom koji bi omogućio Briselu da prihvatljivom solucijom vrati Rusiju na kolosek medjunarodne zajednice. Jasno je da su Evropljani zabrinuti da ne dodje do pogoršavanja odnosa sa Rusijom u vreme kada se razmatraju tako važna pitanja kao što su evropska dostupnost ruskim energetskim izvorima, evropski odbrambeni raketni sistem i kada je i Briselu i Vašingtonu potrebna saradnja Rusije - ne samo na Balkanu, već i u vezi sa situacijom u Iraku i Iranu. To posebno motiviše Francusku i Nemačku da intenzivno tragaju za prihvatljivim rešenjem statusa Kosova.
GLAS AMERIKE: Da li se govori o nekih novim, kreativnim rešenjima za Kosovo, pored priče o mogućnosti podele?
KAPČAN: Podela se već duže vreme smatra poslednjom, rezervnom opcijom, koja se drži u fioci. Mada tu opciju ne smatram nemogućom, ona nije i verovatna. Vašington, Brisel i Priština misle da bi se time otvorio niz novih problema, mada je ta ideja privlačna, jer otvara mogućnost nagodbe sa Beogradom. Drugim rečima, Beograd bi mogao da kaže - ako se Kosovo podeli prihvtićemo dipolomatsko rešenje. S druge strane, postavlja se pitanja - ako Kosovo postane nezavisno, da li ono stvarno želi da počne svoje novo poglavlje sa značajnim delom teritorije i srpskim stanovništvom koje ne želi da bude deo te nove države.... Stoga bi opcija podele mogla da i dalje biti aktuelna. Čuju se i druge ideje, kao što je honkongška solucija - dve države, jedan suverenitet, tako da bi Kosovo bilo praktično nezavisno, ali u legalnom smislu i dalje deo Srbije.
GLAS AMERIKE: Kakve bi mogle da budu posledice nezavisnosti Kosova?
KAPČAN: Jedan od glavnih argumenta protiv nezavisnosti i podele Kosova jeste poruka koju bi to uputilo regionu ali i širom sveta. Čak i medju onima koji kažu da postoji moralna i legalna osnova za nezavisnost Kosova, ima ljudi koji se protive tome, zbog nepredvidivih politčkih posledica i mogućeg presedana. Najproblematičnija posledica nezavisnosti Kosova u vezi je sa Republikom Srpskom, odnosno mogućnosti da u decentralizovanoj Bosni i Hercegovini, srpska populacija zatraži otcepljenje, pa i prisajedinjenje Srbiji. Drugi problem se odnosi na Makedoniju, gde bi moglo da dodje do novih zahteva za autonomiju zapadnog dela zemlje, uglavnom naseljene Albancima. Ono što me posebno zabrinjava je da bi nezadovoljstvo rešenjem kosovskog pitanja moglo da radikalizuje makedonske Albance. Mislim da bi stabilno Kosovo doprinelo i stabilnoj Makedoniji i obratno.
GLAS AMERIKE: Da li bi Vašington mogao da modifikuje svoj stav jasno izražene podrške nezavisnosti Kosova?
KAPČAN: Mada Vašington ima jasan stav o tom pitanju, ne verujem da su SAD zatvorile vrata nekom novom i kreativnom rešenju kosovskog statusa. Sada imamo dve avenije - jedna ide u pravcu kreativnijeg pristupa, razgovora sa Rusima, i razmatranja nekog hibridnog statusa za Kosovo, koji će možda svi prihvatiti. Druga opcija je da Vašington smatra da ne bi trebalo toliko računati na pomenutu opciju i da bi se trebalo spremiti da u decembru, ako Trojka kaže da i pored pokušaja nema uspeha - SAD dobiju što veću podršku EU za nezavisnost Kosova.