Ostatak Njujorčana svako jutro iz predgrađa dolazi na posao metroom kojim se uveče i vraća kući. Tokom tog putovanja, mnoge stvari se izgube.
Vozovi Njujorškog Nort Rejlroud metro sistema dnevno prevezu i do 10 hiljada ljudi. Svaki dan, ti putnici izgube oko 100 najrazličitijih predmeta.
«Dobijamo dosta kofera, torbi, rančeva i laptopova.»
Upoznajte Majk Nolana. On je šef odeljenja za izgubljene stvari Nort Relroud metroa, koje se nalazi na železničkoj stanici Grand central u srcu Menhetna. Neki ovu službu nazivaju «najboljom na svetu».
«Donose nam sportsku opremu, bicikle, štapove za hokej. Video sam skije, ceo set za skijanje, čak i štapove za golf», kaže Nolan.
Između ponedeljka i petka, Nolan i njegove kolege prikupe na hiljade predmeta koje označavaju, ubacuju u kompjuter, a sve u nadi da će te stvari pronaći svog vlasnika.
«Jedan od načina da se pronađe vlasnik je da se na svaki pronađeni predmet prikači cedulja na kojoj će pisati na kojoj liniji, ili u kom pravcu je osoba putovala, jednom rečju gde je predmet pronađen», objašnjava Nolan.
Nort Rejlroud metro je postavio specijalne kutije i na najudaljenije stanice kako bi putnici i zaposleni u njih mogli da ubace pronađene predmete. Ova kompanija ima i visoko razvijen kompjuterski sistem pomoću kojeg i običan crni kišobran može da pronađe svog pokislog vlasnika.
«U slučaju da ste izgubili Najki ranac, trenutno imamo čak 4 takva ranca», kaže Nolan.
Vrlo posvećeni službenici ovog odeljenja šalju imejlove, pišu pisma i zovu potencijalne vlasnike čak i do tri puta.
«Dobar dan Endi. Ovde Nort Rejlroud metro, služba za izgubljeno-nađeno. Pronašli smo vaš novčanik pa bi bilo dobro da dođete do nas. Mi se nalazimo na donjem nivou Grand central stanice i otvoreni smo od ponedeljka do petka. Zapišite broj pod kojim je novčanik zaveden i ponesite svoju ličnu kartu. Hvala i prijatno», kaže jedan od zaposlenih.
Da li će Endi doći po svoj novčanik? Velike su šanse da hoće, iako neočekivani broj ljudi nikada ne dođe po svoje izgubljene stvari.
«Ove možete naći ajpode, mobilne telefone, novčanike. Putnici čak predaju i novac. Ukoliko ne pronađemo vlasnika u roku od 3 meseca, stvar se daje osobi koja ju je pronašla, a kada je u pitanju novac, on se uplaćuje na račun železnice», objašnjava Nolan.
Za preokupirane Njujorčane ni jedna stvar nije toliko bitna da je ni po koju cenu neće negde zaboraviti. Jednom prilikom žena je zaboravila dijamantski prsten vredan 15 hiljada dolara, a desilo se da je neko ostavio i psa iza sebe. Pre nekoliko godina, jedna gospođa je na sedištu ostavila urnu u kojoj je bio pepeo njenog pokojnog muža koji je za života bio sklon preljubi.
«Jednom smo dobili dve izgubljene proteze, dok se troje ljudi prijavilo da je izgubilo svoje veštačke zube», kaže Nolan.
Danas su ljudi došli u potrazi za torbom, duksericom, kutijom uvijenom u ukrasni papir i ključevima za kola.
«Tražim crni ključ od Audija», kaže jedan mladić.
Kajl Smit je bio jedan od njih. Na žalost, sofisticirani sistem za pronalaženje izgubljenih stvari je ovaj put zakazao.
«Izgubio sam ranac sa stvarima za teretanu na putu ka mojoj sestri. Unutra je bilo nešto odeće, preparata za kosu i sličnih gluposti», kaže Smit.
Majk Nolan kaže da je prilično iznenađen količinom stvari koje ljudi donose u izgubljeno-nađeno.
«Tokom ove godine vratili smo nekih 20 hiljada izgubljenih stvari njihovim vlasnicima. Raduje me da u Njujorku postoji 20 hiljada poštenih ljudi», kaže Nolan.
Dokle god Njujorčani nastave da budu pošteni, vredni službenici izgubljenog-nađenog će nastaviti da rade svoj posao.
