Uz male izglede da će dobiti dovoljno glasova u Senatu za donošenje važnih zakona kojim se dovodi u pitanje predsednikova strategija u Iraku, demokratski lideri u Predstavničkom domu planiraju u oktobru još jednu rundu glasanja o Iraku. Predsednik je zatražio od Kongresa da odobri još 190 milijardi dolara za vojne operacije u Iraku i Avganistanu, što je daleko više nego u februaru, neposredno pošto je najavio plan za povećanje broja vojnika u Iraku.
Tim zahtevom se predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi i ostale demokrate dovode u još teži i neugodniji položaj, jer su suočeni sa kritikama u okviru same stranke, ali i sa matematičkom realnošću u Senatu u kojem je potrebno 60 glasova za iznošenje nekog važnog zakona na glasanje. Nezadovoljstvo je bilo očigledno kada je lider većine u Predstavničkom domu Steni Hojer, odgovarajući na pitanja u Nacionalnom pres klubu, upitan da li će demokrate na kraju dati predsedniku ono što želi.
”Ovo je ogroman brod i za njegovo skretanje treba mnogo vremena, posebno kada kapetan ne veruje da uopšte treba da se skrene“, rekao je Hojer, dodajući da je moguće - bez obzira što i on i Nensi Pelosi razumeju nezadovoljstvo Amerikanaca čiji su glasovi prošlog novembra doveli do pobede demokrata u Kongresu - da uopšte ne dođe do promene kursa sve do 2009, kada u Belu kuću dolazi novi predsednik. Sve što bi demokrate mogle učiniti u ovom trenutku je višemesečno odlaganje razmatranja finansiranja rata, eventualno do početka 2008, kako kaže senator Robert Berd, iz senatskog Odboru za odobravanje sredstava.
”Ovaj odbor neće izdati blanko ček na svaki predsednikov zahtev. Ako bi Kongres odobrio predsednikov revidirani budžetski zahtev, ukupna suma za rat u Iraku bi premašila 600 milijardi dolara”, rekao je senator Berd.
Očekuje se da demokrate već iduće nedelje počnu seriju glasanja zakonskim predlogom kojim se traži veća kontrola nad privatnim kontraktorima u Iraku, u jeku istrage akcija službenika američke bezbednosne firme “Blackwater Ju Es”. U vezi sa ovim najnovijim predlogom budžeta, čak i lider repubikanaca u Predstavničkom domu Džon Boner kaže da Kongres ima obavezu da razmotri predsednikov zahtev do najsitnijih detalja. Bez obzira što se protivi određivanju rokova za povlečenje snaga, Boner kaže da bi on i drugi republikanci podržali zakonski predlog kojim se od predsednika traži da načini jedan opšti plan za povratak trupa, ali - kako kaže - samo zbog toga što vojska verovatno da već ima takav plan.
”Bio bih iznenađen da Pentagon već nema takve planove na polici, jer se tamo prave mplanovi za svaku moguću situaciju”, kaže Boner.
Sekretar za odbranu Robert Gejts, rekao je ovih dana da veruje da je predsednik Buš nagovestio promenu misije u Iraku kad je usvojio preporuku generala Dejvida Petreusa da se povuče čak 30 hiljada američkih vojnika. Medjutim, demokrate u Kongresu ističu da će tim povlačenjem broj snaga ostati na nivou na kojem je bio pre januarskog plana za povećanje obima trupa, što bi predsedniku omogućilo da i iduće godine zadrži minimum od 130 hiljada vojnika u Iraku.