Američki sekretar za odbranu Robert Gejts smatra da bi američko vojno prisustvo u Iraku trebalo da bude smanjeno na 5 borbenih brigada, odnosno na jednu četvrtinu od 20 brigada trenutno stacioniranih u toj zemlji. Gejts je dodao da bi u tom slučaju prisustvo moralo da bude dugoročnije, ali u četvrtak na konferenciji za novinare koja je održana u Pentagonu, nije ponudio vremenski rok za sprovođenje tog plana.
Američki sekretar za dbranu Robert Gejts izjavio je prilikom svedočenja u senatskom Odboru za vladine izdatke u sredu da predvidja dugoročno vojno prisustvo u Iraku, ali samo sa četvrtinom sadašnjih borbenih snaga. Obraćajući se novinarima u Pentagonu dan kasnije, Gejts je objasnio da ima u vidu srednjoročno ovojno prisustvo.
«Često se čuje zabrinutost kada se pomene da bi 130 hiljada vojnika moglo da bude uključeno u plan za dugoročnije prisustvo. Ja sam samo pokušao da stavim u kontekst broj vojnika koji bi duže bili stacionirani u Iraku.»
Gejts je dodao da bi smanjeni kontingent imao potpunu drugačiji zadatak, ali da bi nastavio borbu protiv al-Kaide i pružanje pomoći iračkim vojnim snagama. Istakao je da u Pentagonu nije napravljen detaljan plan o tome koliko vojnika bi bilo potrebno za dugoročnije prisustvo u Iraku.
«Dozvolio sam sebi luksuz da dam Kongresu preliminarni broj pošto još uvek nisu urađene nikakve analize o tome... Tako da to nije u suprotnosti sa mojom razmišljanjem.»
Borbena brigada ima 3500 do 4500 vojnika tako da bi, po planu sekretara Gejtsa, minimalni broj vojnika čije bi prisustvo bilo neophodno, iznosio 17 i po hiljada. Ukupan broj vojnika bi verovatno bio znatno veći uzimajući u obzir potrebu za pomoćnim trupama. Gejts je međutim, odbio da spekuliše o tačnom broju vojnika i o roku za sprovođenje ovog plana i zaključio da bi smanjenje američkog vojnog prisustva bilo direktno uslovljeno nivoom nasilja u Iraku. Podsetio je da je predsednik Buš već započeo sa povlačenjem trupa i izmenom borbenog plana, i da je sada jedino pitanje kojim će se tempom delovati. Predsednik i Kongres će najverovatnije ponovo ući u konflikt – ovog puta oko novog zahteva Pentagona da se za 2008. izdvoji dodatnih 190 milijardi dolara na ime finansiranja rata u Iraku i Avganistanu.