Linkovi

Iako Rusija pruža pomoć Iranu odnosi Moskve i Teherana zahladneli


Rusija, kao jedan od najvećih poslovnih partnera Irana, snabdeva Teheran kako oružjem tako i robom široke potrošnje. Osim toga, Moskva gradi nuklearnu elektranu u Bušeru na jugozapadu Irana. Sa politčke tačke gledišta, Moskva je snažni branilac iranskih interesa, pogotovo po pitanju sankcija koje su Iranu uvedene zbog optužbi da radi na programu za nuklearno naoružanje.

Ipak, Gordon Han, stručnjak koji prati zbivanja u Rusiji u poslednjih 20 godina, smatra da se i pored tesnih ekonomskih i političkih veza, odnosi ove dve zemlje pogoršavaju.

«Rusija je najzad shvatila da Iran pokušava da je uhvati u zamku. Mislim da je spoljnopolitički stav predsednika Vladimira Putina da Rusija mora nezavisno da odlučuje o pravcu u kome će se kretati njena spoljna politika.»

Han i ostali analitičari smatraju da je uzrok pogoršanih odnosa Moskve i Teherana odluka Rusije da odloži završetak izgradnje nuklearne elektrane u Bušeru.

I dok ruski zvaničnici tvrde da je do ovog zastoja došlo zato što Iran nije izvršio svoje finansijske obaveze, iz Teherana uveravaju da je novac uplaćen na vreme ali da Rusija podleže zapadnom uticaju te da je zbog toga stopirala izgradnju. Nuklearna elektrana u Bušeru je po prvobitnom planu trebalo da bude završena do idućeg meseca, ali kako sada stoje stvari, radovi verovatno neće biti okončani narednih godinu dana.

Analitičari kažu da je Rusija čak promenila i svoje stavove u vezi sa sankcijama protiv Irana zbog obogaćivanja uranijuma. SAD i EU smatraju da je krajnji iranskog nuklearnog programa proizvodnja nuklearnog oružja dok Teheran tvrdi da želi da koristi obogaćeni uranijum isključivo u mirnodopske svrhe, poput proizvodnje električne energije.

Bivši ruski ministar za spoljne poslove Nikolaj Sokov koji trenutno radi u Institutu za međunarodne odnose u Montereju, kaže da je Moskva ponudila da obogaćuje uranijum u Rusiji i da ga potom šalje u Iran.

«Rusi su smatrali da je to dobar kompromis jer bi time nastavili svoju podršku iranskom nuklearnom programu, ali bi u isto vreme otklonili sumnje SAD i EU. Iran je odbio ovaj predlog uz obrazloženje da ne bi mogli da imaju dovoljno poverenja u Rusiju jer ne bi znali da li bi im ona zaista poslala neophodno gorivo za elektranu u Bušeru. Rusi su tu izjavu shvatili kao vrlo uvredljivu.»

Gordon Han i ostali dodaju da je Rusija prvobitno bila protiv uvođenja sankcija Iranu.

«Stavovi Rusije su se postepeno menjali i iako su na kraju podržali uvođenje sankcija pokušali su da zaštite Iran time što su predlagali blaže mere nego što su to zahtevali u UN. Svaki put kada Savet bezbednosti UN hoće da uvede sankcije oni u suštini moraju da mole Moskvu da prihvati predlog.»

Mnogi analitičari kažu da će biti zanimljivo videti da li će sada, nakon zahlađenja odnosa sa Teheranom, Moskva zauzeti drugačiji stav kada Savet bezbednosti UN bude razmatrao uvođenje strožijeg paketa kaznenih mera protiv Irana.

XS
SM
MD
LG