U filmu koji se nadavno pojavio u američkim bioskopima "In the Valley of Elah" Tomi Li Džons i Suzan Sarandon igraju roditelje ubijenog veterana iračkog rata. Ožalošćeni otac pomaže u rešavanju misterije u vezi sa smrću svog sina. Filmski kritičar Glasa Amerike Alen Silverman kaže daje to tek prvi u nizu filmova koji će se pojaviti narednih meseci, a koji se bave pitanjima rata i ratnih veterana.
"U bioskope stiže film pod nazivom "The Kingdom", koji se dešava u Saudijskoj Arabiji, u kome se dešava razoran napad na američke civilne radnike u toj zemlji, posle čega selde pokušaji da se uhvate teroristi koji su počinili to delo".
Od ostalih filmova sa sličnom tematikom tu su "Grace is Gone", sa Džonom Kjuzakom u ulozi oca dve devojčice, koji gubi ženu u Iraku, i "Rendition", u kome Riz Viderspun igra ženu čijeg muža egipatskog porekla su oteli američki agenti.
"Lions for Lambs", film koji je režirao i u kome glavnu ulogu tumači Robert Redford, govori o profesoru idealisti koji mora da se suoči sa odlukom dvojice svojih studenata da se bore u Avganistanu.
Ostvarenje "Stop Loss" prati vojnika koji odbija da se vrati na ratište, dok "Redacted", reditelja Brajana De Palme, analizira američke vojnike koji se bore u Iraku. Svi ovi filmovi, kaže Silverman, bave se američkom politikom, vođenjem rata i njegovim uticajem na ljude koji se bore.
Džonatan Kunc je predavač na odseku za pozorište, filmi televiziju na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, poznatom i po skraćenici UCLA. On smatra da su današnji filmovi drugačiji od onih koji su se bavili Drugim svetskim ratom, kada su Džon Vejn i Erol Flin rasturali neprijatelje na setovima unutar studija. Kako kaže, Holivud je tada bio potpuno podržavao rat koji se vodio posle japanskog napada na američku flotu u Perl Harburu.
"Kada se 1941. dogodio Perl Harbur, Holivud je na mnogo različitih načina ušao u rat, uključujući specijalne emisije, igrane i filmove za obuku. Holivudske zvezde zabavljale su vojnike".
Kunc kaže da su tek po završetku rata u Holivudu počeli da se bave problemima veterana povratnika u ostvarenju "The Best Years of Our Lives".
«On je dobio Oskara za najbolji film 1946. i bio je jednostavno orgroman hit svuda. Ostvario je veliki uspeh i do dana današnjeg je ostao divan film».
Tokom 1960-ih, televizija je snimke rata dovela u američke domove, dok su holivudski filmski stvaraoci uglavnomizbegavali rat u Vijetnamu. Bilo je izuzetaka, poput "Zelenih beretki", Džona Vejna iz 1968. koji je izazvao divljenje prema specijalnim jedinicama američke vojske.
Kritičar Alan Silverman kaže da Holivud funkcioniše sporo i da je obično potrebno dve godine od začetka ideje do objavljivanja filma. Oni koji su pravili današnje filmove rizikovali su da pitanja kojim se bave danas ne budu relevantna, ali kako kaže Silverman, s predsedseničkim izborima sledeće godine, napravili su dobru procenu.
Profesor Džonatan Kunc smatra da ovi filmovi verovatno neće biti blokbasteri, sa nastavcima i televizijskim verzijama.
"Međutim u Holivudu ima mesta i za takve filmove, koji nisu blokbasteri, koji su srednje budžetni i nisko budžetni, i to je otprilike utočište koje bi ovi filmovi mogli da pronađu. Takođe bih rekao da mnogo ljudi u holivudskoj zajednici ima liberalne stavove i daje ovo način na koji izražavaju svoje mišljenje i verujem da smatraju da tako donekle služe javnosti".
Kritičar Alen Silverman kaže da filmski stvaraoci možda žele da iskažu svoje mišljenje, ali da se u nekim od filmova vide pokušaji da se ostvari ravnoteža. U filmu "In the Valley of Elah" neke izmišljene likove igraju i pravi veterani rata u Iraku, koji daju glas razlozima za podršku borbe u toj zemlji.