Američki lekari su svojevremeno radili 120 sati nedeljno tokom bolničke prakse i staža. Medjutim, novim lekarima je radna nedelja sada ograničena na 80 sati. Raspored je delimično napravljen tako da bi se osiguralo da jedan lekar brine o pojedinim pacijentima tokom dužeg vremenskog perioda. Ali još niko ne može da kaže da li je ovaj novi sistem za pacijente zaista bolji.
Posle završetka medicine u Sjedinjenim Državama, lekari rade u bolnicama pod nadzorom iskusnijih kolega. To su takozvani stažisti. Njihovo dugačko radno vreme je skraćeno, pošto je utvrđeno da manjak sna povećava rizik od medicinskih grešaka. Ali, niko ne zna da li će stalno premeštanje pacijenta od jednog do drugog lekara, zbog kraćeg radnog vremena, možda biti loše za pacijente. Džefri Silber, koautor studije o ovom problemu, kaže da se stvari odvijaju veoma dobro.
«Ustanovili smo da nije bilo katastrofe, nije se povećao broj smrtnih slučajeva», kaže doktor Silber.
Neki ljudi su smatrali da bi broj smrtnih slučajeva mogao da se poveća, jer bi nega pacijenata bila manje redovna, a neke glavne informacije bi možda bile propuštene. Medjutim, doktor Silber naglašava da to nije slučaj.
«Rezultati istraživanja mi potvrđuju da je sistem zdravstvene nege fleksibilan, da je prihvatio udar kao što je promena osoblja do koje je došlo zbog promene pravila, a da ipak nije bilo nikakvih promena u mortalitetu. Nismo ustanovili nikakve štetne efekte», kaže doktor Silber.
Stažista Meredit Pag kaže da se sve to svodi na jednu stvar.
«Cilj bi trebalo da bude dalje smanjivanje zamora i obezbeđivanje bezbednih opcija da bismo mogli da nastavimo kvalitetnu brigu o našim pacijentima», kaže ona.
Autori studije kažu da i dalje treba da utvrde koliko sati stažisti mogu da rade, a da im se pažnja ne smanji i takodje, kako da se smanji rizik za pacijente koji bi moglo da izazove menjanje medicinskog osoblja. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
