Dok se tempo procesa rešavanja statusa Kosova ubrzava, i dalje stižu ponekad dvosmislene poruke o tome ko zagovara nezavisnost kao gotovu stvar, a ko zagovara pregovarački proces. Naš saradnik Branko Mikašinović upitao je političkog analitičara Obrada Kesića da li je stav Vašingtona o budućim statusom te pokrajine nedvosmisleno jasan.
Kesić: To je dosta komplikovano pitanje pošto se zna da sa jedne strane ova administracija smatra da je jedino prihvatljivo rešenje nezavisnost Kosova, a sa druge strane postoji pregovarački proces koji su Amerikanci podržali, odnosno američka administracija, pa su ušli u jednu situaciju u kojoj, da tako kažem, više ne upravljaju tim vozilom pregovora, već to sada radi Evropa. Administracija je u situaciji da mora da podrži taj proces, bez obzira da li joj je to u interesu ili nije, da li ga vole ili ne.
Glas Amerike: Kako procenjujete ulogu Evropske unije i Rusije u tom procesu?
Kesić: To je ključno pitanje jer Evropa mora da pokaže da je sposobna i spremna da preuzme vodeću ulogu ne samo u pregovorima, već i u celom procesu pronalaženja rešenja za status Kosova. Za sada barem Evropska unija pokazuje da postoji jedinstvo, mada dobro znamo da je to jedinstvo vrlo plitko, da nema previše zajedničkih stavova što se tiče statusa Kosova. A sa druge strane, postoji nešto što je mnogo bitinije, a to je interes Evrope da sačuva stabilnost i barem okvir za pregovore jer će biti zadužena za očuvanje stabilnosti i bezbednosti na Kosovu. To znači da će evropske trupe biti na Kosovu; Amerikanci su rekli da će da se povuku, za naredne dve-tri godine. Sve u svemu, Evropa mora da bude ključni igrač u celoj priči. Rusija je do sada pokazala da je zbog sopstvenih interesa zainteresovanana da se ovo pitanje reši na jedan vrlo specifičan način, odnosno u skladu sa medjunarodnim pravilima i zakonima.
Glas Amerike: Kako bi te razlike u gledištima mogle da utiču na dalje odnose izmedju, recimo Srbije i SAD, SAD i Evropske unije i SAD i Rusije?
Kesić: To su odvojene stvari. Ima tu nekih sličnosti i dodirnih tačaka, ali u suštini pitanje Kosova je dosta uticalo na odnose Srbije sa Amerikom. Pokazuje se da je želja za dobrim i korektnim odnosima jedna stvar, ali realnost je potpuno drugačija. Naime, američka administracija koristi retoriku i stalno potvrdjuje želju za dobrim odnosima sa Srbijom, a sa druge strane potpuno podržava stavove koji nisu u interesu Srbije. Po pitanju Kosova potpuno ugrožava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, a veoma je teško za jednu zemlju da prihvati iskreno prijateljstvo sa drugom zemljom koja dovodi u pitanje njen teritorijlani integritet.
Glas Amerike: Šta bi Srbija mogla da učini da unapredi svoju poziciju u tom pogledu?
Kesić: Ključno je da Srbija učestvuje punom parom u pregovorima o Kosovu. Srbija mora da preuzme inicijativu i pregovarački tim mora da ima plan svaki put kada ima kontakt sa Albancima i kada učestvuje u zvaničnim pregovorima, i time pokaže da Srbija ozbiljno shvata svoju obavezu u vezi sa pregovorima i da iskreno želi da se nadje neko kompromisno rešenje.
Glas Amerike: Kako procenjujete mogućnost evropske integracije Srbije i njen ulazak u NATO?
Kesić: To su dva odovjena pitanja, barem što se mene tiče. Što se tiče ulaska u Evropu i evropske intergacije, Srbija je jednostavno deo Evope, a to se vidi u stavu Evrope i Evropske unije prema Srbiji. Iako tu postoji dosta otvorenih pitanja oko statusa Kosova i saradnje sa Haškim tribunalom, ipak postoji velika želja u Evorpskoj uniji da ubrza proces integracije Srbije u EU. S druge strane, konačno vidimo da je debata oko ulaska i punog članstva Srbije u NATO tek počela u Srbiji. Mislim da je to dobra stvar i da ta diskusija treba da bude otvorena i iskrena. Ali, kao što znate, ja već deset godina govorim o tome, i to nije nikakva tajna: ulazak u NATO je preskup u pogledu punog članstva zemalja Balkana i mislim da je to velika greška što se tiče ekonomskih reformi i sto se tiče, generalno, stabilnosti ekonomija tih zemalja.