Oko 3.000 ljudi poginulo je u terorističkim napadima na SAD u septembru 2001. Šest godina kasnije, stručnjaci kažu da napadi nastavljaju da ugrožavaju, pa čak i odnose nove živote.
Među žrtvama su mnogi radnici i volonteri koji su bili izloženi otrovnom dimu i prašini na mestu gde su se srušile kule Sveskog trgovinskog centra. Stotine vatrogasaca, policajaca, čistača i drugih radnika danas boluje od ozbiljnih zdravstvenih problema, fizičke i emotivne prirode.
Troje ljudi - psiholog, hendikepirani topionicar i bivši radnik hitne pomoći – udružili su snage da bi se borili za prava veterana “nulte tačke”. Svi su oni, kako kažu, pretrpeli ozbiljne zdravstvene posledice rada na toj lokaciji. Marvin Betea je bio na dužnosti u hitnoj pomoći kada su se kule srušile.
"Zamislite da neko uzme veliku kofu otrova i prosto vam ga sipa niz grlo. Ne samo da se ništa nije videlo nego uopšte nije moglo da se diše. Bio sam prekriven od glave do pete, bukvalno smo izduvavali parčiće betona iz nosa. i danas zvučim nazalno – sve ovo unutra je izgorelo”, priča Betea.
Betea je idućeg meseca pretpeo težak moždani udar, i sada je u penziji. Njegov prijatelj Džon Sferazo oko 30 dana je, kao topioničar, radio na mestu napada.
"Što smo više vremena provodili tamo, osećali smo se kao da nam neko sedi na plućima, i svaki put kada bismo dobili neku infekciju pluća, tako smo se osećali. Razvili smo nešto što se nazivfa “kašalj Svetskog trgovinskog centra”, kaže Sferazo.
Milioni kilograma plastike, teškog metala, stakla i betona su smrvljeni ili izgoreli prilikom rušenja Svetskog trgovinskog centra, pri čemu su nastali veoma otrovni dim i prašina. Ali ubrzo posle napada, zvaničnici su rekli da je kvalitet vazduha na “nultoj tački” dobar. Radnicima na toj lokaciji nisu podeljeni respiratori, pa čak od njih nije traženo da nose maske.
“Maske su podeljene tek nekoliko dana kasnije. A problem sa maskama je što, i kada su ih podelili, možda dan ili dva kasnije nadležni su nam rekli da je kvalitet vazduha bezbedan za udisanje i da je voda bezbedna za piće. Svi ljudi na toj lokaciji trebalo je da budu prvo pregledani i da nose respiratore. Ako nisu mogli da ih nose 100% vremena, trebalo je da ih nose 95% vremena” kaže doktor Žaklin Molin.
Ona je direktor programa bolnice “Maunt Sinaj” u okviru kojeg se trenutno leči 6,300 radnika I volontera sa “nulte tačke”. Ona kaže da kvalitet vazduha na ruševinama kula nikada nije bio bezbedan, što sada izaziva probleme od oštećenja i infekcija pluća do čireva i oštećenja želuca.
"Neki ljudi su umrli od posledica rada na mestu Svetskog trgovinskog centra. Bilo je slučajeva pojedinaca koji su imali tako teška oboljenja pluća da su podlegli bolesti. Mislim da će se vremenom pojaviti i druge bolesti koje će ugrožavati živote” ističe doktorka Molin.
Ona dodaje da su depresije i poremećaj posttraumatskog stresa česti psihološki problemi koji muče mnoge radnike sa “nulte tačke”. Marvin Betea i Džon Sferazo kažu da i danas boluju od njih.
"Plakao sam svakoga dana oko 40 dana. Bio sam zdrav, sportista, ali sam tog dana izgubio 16 ljudi koje sam poznavao. Slušali smo helikoptere, mlaznjake… nalazili parčiće ljudskih tela na sve strane. Zar zaista neko misli da smo tada razmišljali o svom zdravlju i bezbednosti?” ukazuje Sferazo.
U nedavnom federalnom izveštaju je utvrđeno da bi lečenje radnika sa “nulte tačke” moglo da godišnje košta više od 300 miliona dolara. To je mnogo više od sume koju je do sada federalna vlada izdvojila za rešavanje tog problema. Stručnjaci procenjuju da će vremenom lečenje biti potrebno za čak 20.000 radnika i volontera.
