Pošto je uloga potpredsednika veoma nejasno definisana u američkom Ustavu, svaki potpredsednik, posebno u nedavnim administracijama osmislio je sopstveni položaj i imao uticaj do mere do koje mu je predsednik dozvolio. U slučaju podpredsednika Dika Čejnija, on je bio ključni arhitekta rata protiv terorizma i rata u Iraku i igrao je značajnu ulogu u formulisanju unutrašnje politike.
U svojstvu potpredsednika, Dik Čejni je sa sobom doneo veliko iskustvo. Kao bivši šef osoblja u Beloj kući u administraciji predsednika Džeralda Forda, bivši kongresmen iz zapadne države Vajoming i sekretar za odbranu u administraciji Buša starijeg - Čejni zna kako Vašington funkcioniše. Zbog toga je Džordž Buš mladji, kada se kandidovao za predsednika 2000. godine, izabrao Čejnija za svog potpredsednika. Stiven Hes je stručnjak za predsedničku politiku u Brukings institutu u Vašingtonu. On kaže da su brojni faktori učinili Čejnija idealnim potpredsednikom Džordža Buša:
”Od samog početka bilo je jasno da Dik Čejni neće da se kandiduje da nasledi predsednika. Stoga njihovi interesi nikada nisu bili podeljeni kao što je to često slučaj. U timu Klinton - Gor, nakon izvesnog vremena bilo je jasno da je Gor imao veoma specijalne interese kao u potpredsednika koji je želeo da postane predsednik. To se nije dogodilo u ovom slučaju. Džordž Buš, koji nije imao iskustvo na nacionalnom nivou, već isključivo u svojstvu guvernera Teksasa izabrao je Čejnija zbog njegovog iskustva na nacionalnom nivou. Izabrao ga je jer je on znao kako da rukovodi stvarima u Vašingtonu.“
Američki ustav ne predvidja specifičnu ulogu za potpredsednika, sem da predsedava Senatom i glasa kada o ne postoji većina. Potpredsednici, medjutim, preuzimaju dužnost predsednika ako aktuelni predsednik umre ili iz nekog drugog razloga napusti položaj pre kraja mandata. Kada je u pitanju Dik Čejni, Norman Ornstin, saradnik instituta Amerikan enterprajz, ovde u Vašingtonu ističe:
”Pre svega, Dik Čejni je izuzetno vešt i oštar birokrata - insajder. Nakon više decenija iskustva, on zna kako da operiše, kako se stvari završavaju i kako se sprečavaju. On je čovek sa iskustvom i duboko uvreženim gledištima koje pokušava da realizuje u nizu pitanja.“
Medju tim pitanjima su - rat u Iraku, ispitivanje i tretman osumnjičenih za terorizam i izbor potencijalnih kandidata za Vrhovni sud. Detalji radnog i ličnog odnosa predsednika Buša i njegovog podpredsednika nisu poznati, ali portparol Bele kuće, Dejna Perino ističe da predsednik u njemu vidi vrlo bliskog savetnika od poverenja, koji vodi računa o e interesima Amerike. Medjutim, pokušaj Dika Čejnija, ranije ove godine, da ignoriše izvršnu naredbu o predaji tajnih dokumenata, doveo je do kritika. Čejnijeva reputacija je takodje pretrpela nakon presude njegovom savetniku, Skuteru Libiju, za krivokletstvo u slučaju otkrivanja identiteta tajnog agenta CIA-e. Ponovo Norman Ornstin.
”Imati potpredsednika koji je upućen u stvari, koji je predsednikov čovek od poverenja, pa čak i ako mu je prenet značajan deo ovlašćenja, je dobra stvar. Medjutim, imati potpredsednika kome su na neki način odrešene ruke, koji pazi da ne ostavi tragove o onome što radi i koji smatra da ima toliku moć da se ustavna ograničenja ne odnose na njega, je, otvoreno govoreći, uznemiravajuće.“
Ipak, sve dok uživa poverenje predsednika, Dik Čejni će, kako izgleda, nastaviti da bude osoba sa velikim uticajem u Vašingtonu.