Poštovanje verskih sloboda pogoršalo se u Srbiji u toku prošle godine u najvećoj meri zbog "problematičnog" zakona o verskim zajednicama i njegovog "proizvoljnog" sprovodjenja, navodi se u godišnjem izvestaju američke vlade o verskim slobodama u svetu. U izveštaju, Stejt dipartment je naveo da su se verske slobode značajno pogoršale u Iraku, a kritikovao je i Iran, Severnu Koreju, Kinu Mjanmar. Za Saudijsku Arabiju, koja je do sada redovno bila prozivana zbog nepoštovanja verskih sloboda, u izveštaju je navedeno da je postigla napredak.
Što se tiče Evrope, izveštaj je naveo da se situacija popravila u Nemačkoj, ali da je i dalje zabrinjavajuća diskriminacija nekih verskih grupa kao Sajentologa i Jehovinih svedoka. Za Francusku je rečeno da su izgredi protiv Jevreja sve učestaliji uprkos vladinim naporima da se bori protiv anti-Semitizma, a izražena je zabrinutost i zbog restrikcija koje se odnose na muslimane. Izveštaj navodi da su se uslovi za verske slobode pogoršali u Bosni, ali da su se popravili u Grčkoj, a kritikovan je zakon o registraciji verskih grupa koji je stupio na snagu u Slovačkoj. Stejt department je ocenio da su se ionako loši uslovi u Belorusiji još pogoršali u toku 2006. godini, a da su se poboljšali u Gruziji.
U delu teksta o Srbiji navodi se da je bilo slučajeva diskriminacije predstavnika verskih manjina, da su prijavljeni slučajevi vandalizma, govora mržnje, fizičkih napada i negativnih medijskih izveštaja u kojim su manjinske verske zajednice nazivane sektama i satanistima.
"Policija i vladini zvaničnici su preduzeli pozitivne korake u odgovoru na ove akte govora mržnje i vandalizma, medjutim istrage su bile spore i bez zaključaka", navodi izveštaj.
Izveštaj kaže da Zakon o crkvama i verskim zajednicama od aprila 2006. vrši diskriminaciju verskih grupa i nalaže komplikovanu proceduru registracije koja je potrebna kako bi ostale priznate kao verske grupe.
"Ustav obezbedjuje slobodu veroispovesti, medjutim zakon o verskim slobodama iz 2006. godine vrši diskrimaciju medju verskim grupama i odbija da nekim grupama da njihov pravni status", navodi izveštaj.
Takodje se ocenjuje da je negativno to što se u Srbiji priznaje samo sedam 'tradicionalnih verskih grupa' iako ne postoji zvanična državna religija. Mnoge nevladine organizacije, kao i Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju i Vencijanska komisija Saveta Evrope su kritikovale zakon i naročito uslove za registraciju verskih grupa za koje smatraju da su ponekad "invazivni".
Pojedine zajednice koje su bile priznate više od 50 godina, a u Srbiji prisutne više od 150 godina, morale su po zakonu da se registruju ponovo, kaže izveštaj. Takodje se smatra da Srpska Pravoslavna crkva ima povlašćen tretman kao na primer u pogledu subvencionisanje plata sveštenika pravoslavne crkve koji rade na Kosovu i u inostranstvu i sakupljanje novca od poštanskih naplata za izgradnju pravoslavnog hrama. U pogledu verskIh sloboda na Kosovu, koje je uključeno u deo izveštaja o Srbiji, Stejt department konstatuje da se poštovanje verskih sloboda od strane vlade poboljšalo i da je politika vlade nastavila da doprinosi slobodnom izražavanju vere.
"Društveno nasilje se nastavilo iako se marginalno smanjilo u odnosu na period prethodnog izveštaja, ali tenzije izmedju zajednica ostaju velike. Iako izgleda da su društvena diskriminacija i nasilje uglavnom etnički motivisani, bliska veza izmedju etničke pripadnosti i vere čini teško da se utvrdi da li su dogadjaji motivisani etničkom ili verskom mržnjom," navodi izeštaj.
Navodi se i da je nastavljeno sa obnavljanjem verskih objekata Pravoslavne crkve koji su oštećeni u nereidma 2004. godine. Navodi se da je briga zbog bezbednosti i dalje problem za srpsku zajednicu i njene verske slobode i da su se neki kosovski srbi žalili da nisu mogli slobodno da putuju, na primer da posećuju groblja povodom verskih praznika.