Linkovi

Biserko: Zapad snizio svoje kriterije kako bi Srbiju uvukao u interegrcije


Vojislav Koštunica je u Briselu rekao da je u interesu Srbije da okonča problem saradnje sa Hagom i pomenuo da Mladić možda nije u Srbiji. Kako gleda na saradnju Beograda sa tribunalom bilo je prvo pitanje koje je naš saradnik Branko Mikašinović postavio predsednici Helšinskog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonji Biserko, koja je u poseti Americi na poziv Karterovog instituta za ljudska prava.

Biserko: Mislim da Srbija, posebno od kako je na čelu vlade Vojislav Koštunica ima svojevrsnu izlaznu strategiju za Hag, a to znači da je odugovlačila sa saradnjom, pogotovo u pogledu isporuke glavnih optuženika, kao što su Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Znači ovih šest-sedam godina taktika je bila da se ova dvojica pre svega ne isporuče Hagu, jer bi to impliciralo odgovornost Srbije u Srebrenici za genocid za koji su sada dobili presudu Medjunarodnog suda koja je politički kompromis. Znači, premijer Koštunica vrlo dobro zna da će uslov za Ratka Mladića ostati i dalje pogotovo onog momenta kada Srbija udje u fazu da stekne poziciju kandidata za članstvo u Evropsku uniju. Znači to i dalje ostaje kao jedan od imperativa. Po meni, mnogo značajnije jeste da nije napravljen napor od strane naše vlade i institucija u zemlji da se unutar same Srbije otpočne neka vrsta dijaloga na temu odgovornosti i da se stvori taj moralni minimum koji je neophodan za svako društvo, pa naravno i za Srbiju, posle svega onoga što je iza nje, kako bi krenula u suštinsku transformaciju zemlje. Zato smatram da je ovo, da kažem, poigravanje sa hapašenjem Ratka Mladića da li hoće ili neće, pošto posle svih ovih godina to je nešto što je postalo cinična pozicija srpske vlade s obizrom, koliko je meni poznato, oni nisu spremni da isporuče Ratka Mladića i kad god dodje do tačke da se to desi uvek se potegne pitanje da li će se on ubiti ili ne, da li je smrtno bolestan ili nije, dakle Ratko Mladić u momentu kada postane aktuelan za otvaranje nekih novih perspektiva Srbije zapravo na isti način se tretira kao nekoliko godina ranije. To istovremeno govori o tome da Vojislav Koštunica zapravo nije ni zainteresovan za članstvo u Evorpskoj uniji što je on pokazao u više navrata u poslednjih godinu dana, pa čak i u ovoj svojoj predizbornoj kampanji. Dakle, njegova teza jeste da Srbija treba da ostane neutralna sa više oslonca na Rusiju. U ovom momentu kada je Rusija stupila na medjunarodnu scenu pozicijom koja omogućava da blokira rešenje kosovskog pitanja u Savetu bezbednosti, Srbija je svoju poziciju ojačala samim tim što je Rusija stala na njenu stranu i na neki način se ponaša vrlo ucenjivčki prema Evropskj uniji i Zapadu uopšte, a naravno i prema susedima, i time šalje taj signal da Srbija zapravo nije zainteresovana za te evroatlanske integracija i može se reči da u ovom momentu Evropska unija i SAD žele da imaju Srbiju u Evropskoj uniji i u NATO-u. Kao što je poznato, poslednjih nekoliko godina Evropska unija vrlo često pominje da je uslov za članstvo u EU, članstvo u NATO-u, znači tu opet odlučujuću ulgogu igra Amerika. Medjutim, u ovom momentu u Srbiji preovladava, rekla bih, antiamerički stav, koji je apsolutno neprimeran onome šta je sve zapad uradio za Srbiju tokom ovih godina, a posebno nakon petog oktobra i mogu da kažem vrlo slobodno da je zapravo Zapad snizio svoje kriterije kako bi Srbiju uvukao u taj proces interegrcije, mnogo niže kriterije nego i jedna zemlja u susedstvu jer smatraju da region treba nekako da se stabilizuje i da se završi raspad Jugoslavije sada u ovoj fazi i preko rešavanja statusa Kosova i kako bi se nekako Srbija ipak zakačila za jedan vrednosni sistem koji bi zapravo garantovao pacifikaciju tog dela Evrope.

Glas Amerike: Kakav izveštaj očekujete od Karle del Ponte o saradnji Beograda sa Hagom?

Biserko: Karla del Ponte je nažalost poslednje dve-tri godine izgubila dosta kredibiliteta baš zato što je vrlo često ulazila u ta neočekivana dilovanja sa srpskom vladom, očekujući da će za uzvrat dobiti Ratka Mladića i pokazlao se da je uvek bila prevarena, tako da nisam baš sigurna kakav će njen izveštaj biti prilikom ove posete koja predstoji vrlo brzo Beogradu. Ona zapravo i dalje želi Ratka Mladića kao nekakvog kapitalca, ali ja mislim da su njena očekivanja nerealna i da možda se naljuti i napiše neki izveštaj koji bi bio objektivniji, ali koliko sam shvatila, Evorpska unija u ovoj fazi ne uslovljava Ratka Mladića. Ja ponovo ponavljam da je Ratko Mladić važniji za Srbiju i srbijansko društvo nego sama njegova isporuka Hagu zato što je sada to sve dovedeno do jedne tačke kada sve to izgleda kao farsa; važno je da on završi u Hagu, ali isto tako je važno da sama Srbija počne da se odnosi prema njegovoj ulozi u ratu, u Bosni pre svega, na način koji bi pokazala da pokazuje odredjen stepen odgovornosti za ono što se dešavalo.

Glas Amerike: Povodom sto dana srpske vlade, kako gledate na njen učinak sa aspekta organizacije koja se bavi zaštitom ljudskih prava?

Biserko: Ja bih rekala da je kosovsko pitanje koje je stavljeno na dnevni red medjunarodne zajednice krajem prošle godine,ili možda i ranije, zapravo na neki način kidnapovalo sve ostale teme našeg društva da je Vojislav Koštunica i njegova vlada, generalno, pristala na to, da tim pitanjem zapravo sva ostala važna pitanja transformacije Srbije i njene tranzicije nekako stavi u drugi plan i na neki način čitava ta politička energija je kidnapovana i može se reči da je ova godina tako reči izgubljena što se tiče nekih osnovnih, da kažem, pitanja kada je Srbija u pitanju. Kada su u pitanju ljudska prava smatram da tu nema nekog velikog progresa, i ona su u nekoj vrsti regresije, zato što se više polaže na pitanje stabilnosti i u tom smislu ljudska prava su žrtvovana i vrlo često se manipuliše sa opasnošću od islamskog fundamentalizma do raznih drugih stvari, a islamski fundamentalizam u našoj, da kažem, javnosti se plasira kao opasnost koja je dovela do kraha Jugoslavije, koja ponovo preti i Srbiji. To se naravno sada očituje kroz spinovanje opasnosti od vehabija, kojih ima neka mala grupa u Sandžaku, ali ta medijska kampanja zapravo ukazuje kao da se priprema jedna situacija koja može da posluži u razne svrhe bilo da je vezano za pitanje Kosova ili bilo kakvu nepredvidjenu situaciju kaja može da se otvori u Srbiji.

Glas Amerike: Kakvo je stanje u pogledu poštovanja prava manjina u Srbiji?

Biserko: Moram da kažem da Srbija, nažalost, odnosno država nije pokazala razumevanje za to pitanje, naprotiv, upravo zbog insistiranja na etničkoj državi, pitanje manjina je dakako još uvek veliki problem same Srbije i može se reči da Srbija ne vodi politiku uključivanja manjina u neku širu političku, ekonomsku i kulturnu zajednicu i ta politika traje od kako je na vlast došao Sloboban Milošević. Manjine su u Srbiji prošle kroz razne situacije koji su trpeli posledice rata u svojim matičnim zemljama ili susednim zemljama. Inače se prema manjim manjinama vodi politika asimilacije, a prema ovim većim manjinama, kao što su Bošnjaci, Albanci i recimo Madjari, vodi se jedna politika koja ih tačno uvlači u jednu vrstu segregacije, koja, dugoročno gledano, nije dobra za Srbiju zato što su te manjine više orijentisane prema svojim matičnim zemljama, jer nemaju nikakve perspktive u jednom takvom društvu i mislim da je to ono što treba da brine, s obzirom na tu atmosferu ksenofobičnosti i izolovanosti, što odredjuje i karakter samog društva, što znači visok stepen netolerancije i da kažem ksenofobije. Narvno, tu imamo kao pojave i antisemitizam i razne kampanje protiv svih manjina ne samo etničkih, nego i religioznih i narovno političkih manjina što se u ovom slučaju može najbolje ilustrovati kampanjom koja se vodi protiv Čede Jovanovića i njegove partije, koja je ustvari jedina politička alternativa u Srbiji. Naravno, tu spadaju i grupe nevladinih organizacija koje zastupaju taj koncept ljudskih prava, koji zaparvo spada u tu liberalnu poltičku misao, koja nažalost u Srbiji nema široku podršku.

Glas Amerike: Kako ocenjujete stanje prava manjina, posebno srpske na Kosovu?

Biserko: Naravno Kosovo je problem za sebe i pitanja položaja srpske manjine je takodje bilo problematično dugo, medjutim, može se reči da poselednjih godina, odnosno poslednje dve-tri godine je smanjen taj broj etnički motivisanih incidenata, ali ta kampanja u Srbiji protiv Kosova i dalje insistira na stereotipu o Albancima koji je bio dominirajući početkom 80-tih godina kada je pitanje Kosova otvoreno, znači to je izuzetno negativan stereotip o Albancima koji u svakom momentu može da aktivira bilo kakav negativan odnos prema toj populaciji i to može da se odrazi i na položaj srpske manjine, pogotovo one u enkalvama koja živi u nekoj vrsti getoa. Ali, moram da kažem da i nekako Beograd ima svojversnu odgovornost za tu situaciju zato što se ni jednog momenta nije opredelio za integrisanje te manjine u kosovsko društvo i kosovske institucije nego upravo radio na njihovoj izolaciji, upravo na toj segregaciji, koji u svakom slučaju ne liči na normalan život jer je njihovo kretanje veoma ograničeno, mada sada postoje mnogo povoljnije okolnosti jer se ipak ta atmosfera menja. Medjutim, isto tako se mora naglasiti da na Kosovu postoji ogromno prisustvo naših raznih službi koje su vrlo često razlog za te incidente jer se provociraju incidenti kako bi se pokazalo da ti narodi ne mogu da žive zajedno. Mi smo dosta radili na Kosovu i to upravo sa Srbima iz enklava i Albancima i na tom ljudskom nivou mogu slobodno da kažem da tu postoji normalna komunikacija i želja da se ostane na Kosovu. Nažalost, Srbi na Kosovu su instrument Beograda i mogu biti vrlo lako žrtvovani i oni će platiti najveću cenu za to što Beograd nije spreman da prihvati realnost na Kosovu.

XS
SM
MD
LG