Linkovi

Motel u Memfisu pretvoren u Nacionalni muzej građanskih prava


Od ubistva američkog borca za građanska prava Martina Lutera Kinga Džuniora, proteklo je gotovo 40 godina. On je ubijen u motelu u Memfisu, u državi Tenesi na jugu Sjedinjenih Država. Taj motel je sada pretvoren u Nacionalni muzej građanskih prava, u kojem su predstavljeni pojedinci koji su svoj život posvetili borbi za rasnu jednakost i pravdu.

Martin Luter King Džunior i drugi crni lideri su 1963. organizovali arš na Vašington – masovni protest protiv kršenja građanskih prava i nezaposlenosti. King je održao potresan govor o rasnoj jednakosti masi od više od 200 hiljada svojih pristalica.

Manje od četiri godine kasnije, 1968, King je ubijen u motelu «Loren» u Memfisu u Tenesiju. Dvadesetak godina kasnije, motel je postao Nacionalni muzej građanskih prava. Kingova hotelska soba je sačuvana onako kako je izgledala na dan atentata. Beverli Robertson, predsednica muzeja, kaže da izložbe predstavljaju hroniku američkog pokreta za građanska prava.

«Celog razdoblja - od dolaska robova na američku obalu početkom 17. veka, sve do građanskog rata. One govore o diskriminaciji i o tome kako Afroamerikanci nisu mogli da ulaze na prednja vrata, nisu mogli da sede napred u autobusu, da piju sa iste česme kao ostali, sve do razdvajanja u školskom sistemu», kaže ona.

Ilejn Tarner je bila aktivna u pokretu za građanska prava u Memfisu tokom 1960-ih – učestvovala je u demonstracijama i išla na mesta koja su za Afroamerikance bila zabranjena.

«Sedela sam u restoranima, bioskopima, crkvama, svugde gde je ovde u Memfisu postojala segregacija. Bilo je situacija kada sam se plašila, jer su nam u to vreme kada smo sedeli, pretnje stizale sa raznih strana», priseća se Ilejn Tarner.

«Najteža bitka međutim nije zakonski aspekt, nego menjanje uvreženih mišljenja. To je nešto što se i danas nastavlja», kaže ona.

Beverli Robertson ističe da je američki pokret za građanska prava uticao na slične borbe u svetu.

«Među njima postoje mnoge sličnosti, bez obzira da li je reč o borbi kineskih studenata na Trgu Tijenanmen ili onome što je Nelson Mandela uradio u Južnoj Africi da bi skinuo okove aparthejda», kaže Beverli Robertson.

Jedna od izložbi je posvećena indijskom duhovnom i političkom lideru Mahatmi Gandiju, koji je bez nasilja doneo socijalne i političke promene. Martin Luter King se takođe zalagao za nenasilni prekid rasne segregacije.

«Cela njegova filozofija nenasilja je bila rezultat odlaska u posetu Gandiju», kaže Beverli Robertson.

Muzej svake godine dodeljuje «Nagrade za slobodu». Među ovogodišnjim dobitnicima je i bivša zvezda američke košarke, Ervin «Medžik» Džonson, koji danas pomaže siromašnim urbanim zajednicama u Americi. Priznanja su dodeljena i istoričaru ljudskih prava Džonu Houpu Frenklinu i liberijskoj predsednici Elen Džonson-Sirlif.

«Ona je doslovno oslobodila svoju zemlju i sprovela demokratske reforme, tako da ljudi imaju mogućnost da rade pristojne poslove, žive u pristojnim kućama i hrane svoje porodice», kaže Beverli Robertson.

Nagrade muzeja će biti uručene dobitnicima u oktobru.

XS
SM
MD
LG