Linkovi

Džonatan Klark: SAD zainteresovane da se problem Kosova što pre reši


Ako srpska i albanska strana ne budu mogle da se dogovore o budućem statusu Kosova i ako bi Priština jednostrano proglasila nezavisnost - šta bi bile posledice tog čina? Kolega Branko Mikašinović je to upitao saradnika Karnegijevog Saveta za etiku i međunarodnu politiku, Džonatana Klarka.

Klark: To je od samog počeka bila jedna od bojazni medjunarodne zajednice - da bi albanski nacionalisti mogli jednostrano da proglase nezavisnost. Mislim da bi to bio veoma pogrešan potez. Time bi se problem statusa doveo u stanje potpune konfuzije. Ako pogledate istorijat jednostranih proglašenja nezavisnosti, a ja sam kao bivši britanski diplomata dobro upoznat sa takvom deklaracijom Rodezije, koja je 1963. godine jednostrano proglasila nezavisnost. To je dovelo do njene 20-ogodišnje stagnacije i uplelo je u pravno veoma tešku situaciju, tako da nije imala medjunarodni status, odnosno Ujedinjene nacije je nisu priznale, čime je prestao priliv investicija, turista, trgovine, a zemlja je morala da se koncentrise na ispravljanje te greške. Mada medjunarodna zajednica brine da bi kosovski Albanci mogli da preduzmu takvu meru, mislim da bi se time unazadio proces bilo kakvog priznavanja statusa nezavisnosti pokrajine od strane medjunarodne zajednice.

Glas Amerike: Da li su podeljeni stavovi država Evropske unije prema budućem statusu Kosova, nešto što bi moglo da dovede Uniju do suočavanja sa Sjedinjenim Državama?

Klark: Jedna stvar koja ujedinjuje sve u vezi sa kosovskim pitanjem je činjenica da svi znaju da se nalaze u veoma dubokoj jami, iz koje ne znaju kako da izadju. Naime, od 1999. godine, otkako je Kosovo pod upravom Ujedinjenih nacija, ali kao deo Srbije, medjunarodna zajednica smatra da je status kvo nezadovoljavajući i traži neko drugo rešenje. Ona je formirala ideju o nadziranoj nezavisnosti za Kosovo, što se pokazalo kontraproduktivnim i dovelo do velikih novih problema, uključujući podele u samoj Evropskoj uniji, posebno u pogledu Rusije i njenog stava prema tom pitanju. Sada su na stolu alternativne opcije, kao što su mogućnost podele Kosova, produžetak pregovora, pa čak i nametnuto rešenje. Medjutim, jasno je da se kao posledica takve situacije pojavila fundamentalna razlika u gledištiima Evropske unije i Rusije. Rusija je uspešno izbacila iz koloseka proces zasnovan na Ahtisarijevom planu, što je stvorilo neizvesnu situaciju i traganje za novim solucijama.

Glas Amerike: Kako bi ste definisali ulogu Sjedinjenih Država u predstojećoj rundi pregovora o statusu Kosova?

Klark: Sjedinjene Države su zainteresovane da se taj problem što pre reši. Vašington smatra da mu je problem bivše Jugoslavije bio nametnut 1990-ih, pošto Evropa nije uspela da reši pitanje dezintergracije zemlje, pa su Sjedinjene Države morale da udju u ratnu arenu i ulože znatna sredstva i vojni rizik. Stoga je sada vojno i političko angažovanje Sjedinjenih Država usedsredjeno na neki vid suverenitata Kosova, kao rezultat tog istorijskog iskustva. Vašington neće skrenuti sa tog puta bez ogromnog pritiska Evrope - do koga nisam siguran da će doći - i Rusije. Medjutim, sporazum Srba i kosovskih Albanaca, kojim bi se postiglo obostrano zadovoljavajuće rešenje, Sjedinjene Države bi prihvatile, mada sa oklevanjem i kao poslednju opciju.

XS
SM
MD
LG