Nuklearni program Severne Koreje bio je glavna tema razgovora predsednika Buša sa južnokorejskim predsednikom No Mu Hjunom, uoči samita Azijsko-pacifičkog ekonomskog foruma u Sidneju. Predsednik Buš se kasnije sastao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Američki izaslanik na šestostranim pregovorima o nuklearnom, programu Severne Koreje, pomćnik državnog sekretara, Kristofer Hil, saopštio je da će tim eksperata iz SAD, Kine i Rusije posetiti Severnu Koreju sledeće nedelje da bi pregledao nuklearne objekte koji će biti zatvoreni ukoliko Pjongjang prihvati da potpuno obustavi svoj nuklearni program. Severna Koreja je prošlog februara pristala da zatvori sve nuklearne objekte u zamenu za energiju, hranu i bezbednosne garancije, a kao prvi korak, već je obustavila rad glavnog objekta – nuklearnog reaktora u Jongbjonu.
Predsednik Buš je izjavio da će ukoliko severnokorejski lider Kim Džong Il ispuni sve obaveze i odustane od svog nuklearnog programa biti otvoren put za formalno okončanje Korejskog rata koji je vodjen od 1950. do 1953. godine.
“Kada se severnokorejski lider odrekne svih programa za proizvodnju nuklearnog oružja moćićemo da postignemo nove bezbednosne aranžmane na Korejskom poluostrvu, moći ćemo da imamo mir koji svi želimo.”
Predsednik Buš je to rekao posle susreta sa južnokorejskim predseenikom No Mu Hjunom, na kojem je Severna Koreja bila glavna tema razgovora. Prilikom kraćeg brifinga za novinare, južnokorejski predsednik je zatražio od predsednika Buša da pojasni svoju izjavu što je dovelo do pomalo neugodne situacije.
“Možda grešim, ali, …da li ste pomenuli deklaraciju o završetku Korejskog rata. Da li li biste mogli to da potvrdite gospdine predsedniče?” upitao je južnokorejski lider.
Predsednik Buš je prvo delovao zbunjeno, a zatim iritirano. On je ponovio svoju želju da se Korejski rat formalno okonča, pošto je završen primirjem, a ne mrovnim sporazumom.
“Ne bih mogao da budem jasniji gospodine predsedniče. Želimo da se Korejski rat formalno okonča, a to će se desiti kada se Kim Džong Il na proverljiv način odrekne programa za proizvodnju oružja i samog oružja.”
Američki zvaničnici su kasnije nastojali da umanje značaj ovog incidenta, rekavši da je problem bio u prevodu sa engleskog na korejski. Oni su istakli da je susret dvojice lidera bio srdačan i da nije bilo tenzija.
Kasniji razgovori predsednika Buša sa ruskim predsednikom Vladimirom Purtinom, obuhvatili su neka od pitanja o kojima je bilo reči prilikom njihovog prethodnog susreta u julu, na imanju porodice Buš u Mejnu. To se pre svega odnosi na sistem raketne odbrane u Evropi i iranski nuklearni program. Rusija nije bila spremna da prihvati uvodjenje oštrih sankcija iranskoj vladi kao način da se Teheran privoli da odustane od svojih nuklearnih ambicija. Medjutim, nakon današnjeg susreta, predsednik Putin je pomenuo mogućnost saradnje po tom pitanju.
”Voleo bih da kažem da Rusija namerava i da je spremna da nastavi saradnju sa partnerima i kolegama u okviru Medjunarodne agencije za atomsku energiju i Ujedinjenih nacija,“ rekao je ruski predsednik.
Predsednik Buš je ocenio da je susret bio srdačan i konstruktivan. Medjutim, u svom ranijem obraćanju skupu poslovnih lidera američki predsednik je uputio upozorenje Putinovoj vladi.
”Nastavićemo da saradjujemo sa zemljama poput Rusije na unapredjenju zajedničkih interesa, dok ohrabrujemo ruske lidere da poštuju ravnotežu izmedju različitih grana vlasti, koja je od suštinskog značaja za demokratiju.“
Rusija nije jedina zemlja koju je predsednik Buš blago prekorio. On je apelovao na Kinu da otvori svoj politički sistem i pruži veći glas narodu. Takodje je podsetio kinesku vladu da će, tokom letnje Olimpijade 2008. godine, oči sveta biti uperene na Peking:
”To će biti veliki momenat ponosa za kineski narod. To će takodje biti prilika za kineske lidere da pokažu samopouzdanje – svojom predanošću većoj otvorenosti i toleranciji.“
Predsednik Buš se danas takodje sastao sa liderima ASEAN-a, Udruženja zemalja jugoistočne Azije.