Linkovi

Slecinger: Izjava Prorokovića ne predstavlja stav Vojske Srbije


U jučerašnjem izdanju lista ”Internešnel herald tribjun” navodi se da je Srbija spremna da primeni i silu kako bi sprečila nezavisnost Kosova i ukazuje na izjavu državnog sekretara za Kosova, Dušana Prorokovića. Naš kolega Branko Mikašinović je tim povodom razgovarao sa direktorom za Istočnoevropske studija u vašingtonskom Centru Vudro Vilson, Martinom Slecingerom.

Slecinger: Sa jedne strane ta izjava predstavlja opasnu igru za Srbiju, a sa druge, to bi mogao da bude koristan taktički potez i da podseti neke ljude u Kontakt grupi i regionu, da ne bi samo kosovski Albanci mogli da pribegnu nasilju, ukoliko ne budu zadovoljni budućim statusom Kosova, već da bi i Srbi mogli da reaguju na isti način, što potvrdjuje i njihova istorija. Mislim da je izjava Prorokovića upozorenje i da takav stav ne dolazi od srpske vojske. Ali nezavisnost Kosova bi mogla da podstakne stvaranje paravojnih srpskih grupa, što bi uzrokovalo regionalnu nestabilnost. I mada ova izjava možda predstavlja taktički potez, to ne bi bila dobra politika, pre svega zbog nastojanja Srbije da udje u evorpske i evro-atlansku institucije. To bi uznemirilo Vašington i Brisel i usporilo evropsku intergraciju Srbije, što je, siguran sam, njen glavni cilj.

Glas Amerike: U tom kontekstu kako biste procenili moguću dalju ulogu SAD i Rusije u rešavanju kosovskog pitanja?

Slecinger: Odnosi izmedju SAD i Rusije u pogledu Balkana krenuli su nezdravim putem. Medjutim, takodje smatram da je politika velikih sila deo problema, a ne rešenja, na Balkanu. To se odnosi na SAD, odnosno na politiku Klinotovne i Bušove adminstracije, kao i na Rusiju. Naime, Vašington je pokušao da se predstavi kao objektivan i nepristrasan igrač, što nije, jer već dugo vremena nastupa pristrasno prema kosovskim Albancima. S druge strane, Rusija čeli da igra daleko veću ulogu od regionalne i da potvrdi svoje medjunaronde pozicije kao svetska sila. Kosovski problem je pomogao da se u fokus stave i sagledaju stvarno važna pitanja - da bi nametnuto rešenje bilo kontraproduktivno i da bi trebalo raditi na postizanju sporazuma koji bi obe strane prihvatile. Dakle, pitanje nezavisnosti Kosova ne tiče se samo Beograda i Prištine, već bi moglo da ima regionalne posledice. Jedno od važnih pitanja je takodje potreba razmatranja mogućnosti modifikacije granica pošto teza da se granice Srbije mogu menjati, a Kosova ne, jednostvno nije održiva.

Glas Amerike: Kako biste procenili sadašnji stav Evropske unije prema pitnaju kosovskog statusa?

Slecinger: Mislim da je došlo do promene stava Evropske unije. Nemački ambasador Išinger, član trojke, rekao je već više puta da su sada sve opcije na stolu i da bi svako rešenje o kome bi se Srbi i Albanci dogovorili bilo prihvatiljivo, što uključuje i eventualnu promenu granica. EU je takodje protiv unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova. Istovremeno, neke evropske zemlje nisu za momentalno priznavanje nezavisnosti, već to posmatraju kao postepen proces.

XS
SM
MD
LG