Dopisnici u Beloj kući osetili su da bi nešto neobično moglo da se desi još kada su se, u jednoj vazduhoplovnoj bazi u blizini Vašingtona ukrcavali u avion za novinare, radi dugog puta na Azijsko-pacifički samit, u Australiji. Pojedinosti o to putu bile su veoma šture u odnosu na standarde Bele kuće, a razlog su saznali samo nekoliko sati kasnije.
Dok je avion sa novinarima leteo preko Sjedinjenih Država ka Havajima, predsednik Buš - koji je još ranije neprimetno napustio Belu kuću kroz poredan izlaz - već je bio negde iznad Atlantika. Šačica izveštača u predsedničkom avionu Air Force One položila je zakletvu da će čuvati tajnu, ali su im mobilni telefoni i prenosni kompjuteri oduzeti čim su poleteli iz Vašingtona. U prašnjavoj, izolovanoj vazduhoplovnoj bazi u iračkoj pokrajini Al-Anbar, u kojoj se nalazi oko 10 hiljada američkih vojnika, predsednika Buša i državnog sekretara Kondolizu Rajs sačekao je sekretar za odbranu Robert Gejts.
Bela kuća već neko vreme ističe pokrajinu Anbar kao uspešnu priču u iračkom konfliktu, odnosno kao deo zemlje koji se sporo oporavlja od esktremnog nasilja uz pomoć sunita, koji sada sarađuju sa američkim oružanim snagama. Na njenom tlu predsednik Buš se sastao sa svojim najvišim funkcionerima u Iraku - vojnim komandantom, generalom Dejvidom Petreusom, i ambasadorom Rajanom Krokerom. Takođe je razgovarao sa iračkim premijerom Nurijem al-Malikijem i članovima njegove vlade.
Do posete je došlo u kritičnom trenutku za predsednikovu iračku politiku. Kasnije ove nedelje Petreus i Kroker će svedočiti u Kongresu o vojsnoj strategiji administracije i o tome koliko je slanje pojačanja od 30 hiljada američkih vojnika uticalo na bezbednosnu situaciju. Njihove izjave predstavljaće uvod u izveštaj Bele kuće o Iraku koji će biti predstavljen na Kapitol hilu 15. septembra. Obraćajući se vojnicima predsednik je pozvao na strpljenje i podršku prema njegovoj politici.
Funkcioneri Bele kuće kažu da je planiranje posete Iraku počelo pre pet ili šest nedelja i da je podešeno da se dogodi uoči predavanja pomenutog izveštaja Kongresu, ali su priznali da bi neko ipak mogao to da protumači kao sticanje političkih poena u javnosti. Oni kažu da je predsednik želeo da se sretne licem u lice ne samo sa svojim komandantima i ambasadorom već i sa članovima Malikijeve vlade, kako bi lično mogao da ih podstakne na političko pomirenje.