Istraživači kažu da studije nisu potvrdile da su divlje ptice prenosnici virusa H5N1 koji izaziva pričiji grip. Dopisnik Glasa Amerike Luis Ramirez raportira iz Bankoka, gde se stručnjaci okupljaju ove nedelje kako bi dogovorili bolje načine za praćenje i sprečavanje širenja bolesti.
Stručnjaci koji su se okupili u Bankoku saopštili su da su im do sada bili dostupni podaci koji baš nisu pouzdani, jer nije bilo jedinstvenog sistema za utvrdjivanje infekcije divljih ptica virusom H5N1. Organizacija za hranu i poljoprivredu UN okupila je više od 70 stručnjaka iz 12 zemalja.
Skot Njumen, koordinator u FAO-a, rekao je da je cilj skupa da se utvrde potrebe pojedinih država kako bi na adekvatan način poboljšale sopstvene sisteme za praćenje divljih ptica.
«Čuli smo da divlje ptice koje žive u prirodi nisu zaražene, ali smo čuli i da je analizom sa uginulih divljih ptica u različitim zemljama potvrdjeno prisustvo virusa H5N1. Sa tačke gledišta praćenja, neke zemlje nadgledaju zdrave divlje pticam druge pak samo analiziraju uzroke uginuća ptica. Postoje dakle različiti nivoi nadgledanja i praćenja svega što se dešava».
Stručnjaci za ptičiji grip navode da je moguće da nema značajnije pojave virusa medju divljim pticama selicama ili da je moguće da virus jednostavno nije bio detektovan. Oni kažu da je jedini način da se to utvrdi, uspostavljanje opsežnog i jedinstvenog sistema praćenja. Zvaničnici Organizacije za hranu i poljoprivredu izrazili su prošle godine zabrinutost da bi migracija ptica mogla da proširi bolest iz Azije i Evrope u Afriku. Ali kao i drugde u svetu, samo nekoliko slučajeva zabeleženo je medju divljim pticama u Africi.
Direktor Programa za očuvanje prirode Vilijem Kereš je jedan od učesnika sastanka u Bankoku.
«Testirali smo hiljade ptica u Africi, u području oko Nigerije i nismo pronašli bolesne divlje ptice. To ne znači da ih nije moguće zaraziti, ali po svemu sudeći zaraza se ne širi tako lako.».
Kereš kaže da ilegalna trgovina divljim životinjama u Africi i drugim delovima sveta stvara poseban izazov za praćenje virusa. Od kako se pojavio 2003. godine, milioni pilića, pataka, i gusaka širom sveta zaraženi su virusom ptičijeg gripa. Eliminisani su na milioni ptica da bi se sprečilo dalje širenje. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je više od 320 ljudi bilo inficirano virusom ptičijeg gripa u 12 zemalja i da je ih oko 200 umrlo. U Indoneziji i Vijetnamu registrovane su skoro dve trećine svih slučajeva bolesti kod ljudi.