Ali tim područjima su svojstveni i šumski požari, pogotovo kada se ima u vidu da klimatske promene povećavaju temperaturu i sušu. To opet povećava važnost upućivanja kućevlasnika u opasnosti od šumskih požara.
Erik Filips, vozeći planinskim putem, ne obraća pažnju na pejsaž. Kao koordinator akcije za smanjenje opasnosti od požara u okrugu Bulder, Filips drži na oku hiljade planinskih kuća.
«Šumsk požar se širi neverovatnom brzinom i veliki broj kuća je potencijalno u opasnosti, s tim što neke od njih neće odoleti vatri», kaže Filips.
Iako veliki broj ljudi koji obitavaju u planini veruju da šumski požar nikada neće da ih pogodi, Filips na sve apeluje da budu pripravni.
«Nismo u situaciji da uistinu možemo da obeshrabrujemo ljude da grade u planini. Oni imaju pravo da grade na svojim placevima. Ali ih mi podstičemo i tražimo od njih da grade čvrste objekte», kaže Filips, pokazujući jednu od planinskih kuća koja je sagrađena u neposrednoj blizini borove šume. On predlaže vlasnicima da zajedno sa komšijama vide da li im se isplati da poseku jedan broj stabala.
Još jedan problem iskrsava prilikom transporta uskim planinskim putem građevinskog krana za dogradnju kuće.
«Vidite li koliko je teško dopremiti jedan takav kran? On je otprilike veličine vatrogasnog kamiona i možete da zamislite kako izgleda provlačenje vatrogasnog vozila dovde. Izuzetno teško», kaže on.
Nadležni traže da građevinari koriste krajnje vatrostalne materijale, kao što su betonske zidne ploče ili vrata i prozori presvučeni metalom. Sve te mere predostrožnosti su danas važnije nego ikada, kaže Dejvid Tiobald, geograf sa Univerziteta države Kolorado. Njegovi kompjuterski modeli pokazuju da ljudi munjevitom brzinom grade na terenima podložnim požarima.
«U celoj zemlji, od 1970-ih smo se proširili za oko 50 odsto. Ta teritorija se prostire na oko 450 hiljada kvadratnih kilometara. To je 14 odsto više od teritorije Kalifornije.»
Tiobald dodaje da se gotovo 90 odsto protivpožarnih mera u Sjedinjenim Državama odnosi na zaštitu kuća, što se najvećim delom fifnasira iz javnih fondova. A to podrazumeva manje novca za planinske slivove i zaštitu životne sredine. Tiobald bi želeo širu javnu raspravu o izgradnji na područjima podložnim požarima i finansiranju zaštite. On kaže da se to pitanje postavlja na svim lepim, ali opasnim lokacijama.
«Dođe uragan kao što je bila Katrina i svi kažu ‘jao, to je užasno’. Ali mi ipak reagujemo na takve stvari i obnavljamo ta područja. Da li to treba raditi? Ne znam», kaže Tiobald.
Keri Radi je vlasnica planinske kuće. Ona ističe da zajedno sa celom porodicom maksimalno radi na smanjenju opasnosti od požara.
«Posekli smo mnogo stabala oko kuće. Nabacali smo zemlju oko kuće, da bi smo je zaštitili. Raskrčili smo biljke, žbunje koje bi vatra veoma brzo mogla da zahvati», kaže Keri Radi.
Erik Filips naglašava da bi kuće imale mnogo veće šanse za opstanak, ako bi više stanovnika planine preduzelo slične mere zaštite.
«Ako biste ovde postavili jedan vatrogasni kamion i bili u stanju da se suprotstavite vatri, ovo je jedna od kuća za koje biste mogli da kažete da će opstati», kaže Filips.
Da bi se smanjili cena i opasnost za opstanak, stručnjaci poput Dejvida Tiobalda se nadaju da će i zakonodavci obratiti dužnu pažnju na sve veći broj kuća koje se grade na područjima podložnim požarima - da bi uspostavili jasniju politiku usklađivanja cena i troškova.
2008 Primaries
Novi potezi republikanaca iz Vajominga i demokrata sa Floride
Američke savezne države se medjusobno takmiče da što ranije održe primarne predsedničke izbore početkom 2008. godine. To stvara probleme nacionalnim vodjstvima političkih stranaka, koja nastoje da zadrže kontrolu nad procesom nominacije predsedničkih kandidata.
Najnovije poteze u ovom nadmetanju povukli su republikanci iz Vajominga i demokrate sa Floride. U oba slučaja lokalni stranački političari pokušali su da zakažu priarne predsedničke izbore u januaru sledeće godine što je izazvalo uznemirenost u nacionalnim stranačkim vrhovima. Nacionalna vodjstva obe stranke nastoje da održe kontrolu nad procesom kako bi obezbedila da Nju Hempšir i Ajova sačuvaju svoju tradicionalnu ulogu prvih država u procesu nominacije predsedničkih kandidata. U slučaju Floride, vodjstvo demokratske stranke zapretilo je da neće dozvoliti delegatima te države da uzmu učešća na predsedničkoj konvenciji sledećeg avgusta. Lideri demokratske stranke žele da Florida izmeni odluku kojom se primarni izbori u toj državi pomeraju sa 5. februara na 29. januar. Dona Brazil je predsednica Instituta za pravo glasa Nacionalnog demokratskog komiteta.
“Poslaću poruku svima na Floridi da ćemo da primenimo pravila,” poručila je Brazil.
Dvema stranama ostavljen je rok od 30 dana da pokušaju da postignu kompromis pre nego što kazna stupi na snagu. Republikanski nacionalni komitet takodje je upozorio savezne države da bi pokušaj da se primarni izbori pomere na početak januara doveo do sankcija. Republikanci iz Vajominga sada žele da održe primarne izbore već 5. januara. Medjutim, politički eksperti smatraju da bi obe političke stranke trebalo da budu oprezne kako ne bi otudjile birače u pomenutim državama, posebno u većim državama poput Floride, koje će bit poprište tesne izborne trke na opštim izborima. Eksperti takodje smatraju da je takmičenje medju državama tako žestoko zato što mnoge od njih žele da utiču na početak procesa. Leri Sabato je šef Centra za političke studije, na univerzitetu Virdžinije.
“Ovaj raspored je potpuno sulud i nema nikakvog smisla. To nije u nacionalnom interesu. Imamo 50 entiteta, 50 država koje žele da prestignu jedna drugu da bi stekle prednost. One žele da pomere svoje primarne izbore što ranije kako bi mogle efikasnije da utiču na ishod.”
Džon Fortije, analitičar u institutu Amerikan Enterprajz u Vašingtonu. smatra da su ti potezi samo najnovije poglavlje u dugoročnom trendu u američkoj politici.
“Tokom proteklih 30 godina primarni izbori su pomerani sve ranije. U suštini, svaka država i stranačka organizacija u svakoj državi, može da donese odluku o tome i vrlo je teško za nacionalna vodjstva stranaka da kontrolišu taj proces. To je zapravo rat medju državama koje je teško disciplinovati.”
Neki od predsedničkih pretendenata, posebno oni koji zaostaju po popularnosti i po prikupljenom novcu, strahuju da će pomeranje primarnih izbora, posebno u većim državama, umanjiti njihove šanse da osvoje nominaciju. S druge strane, eksperti nisu sigurni da će nastojanja saveznih država da pomere datume primarnih izbora naterati Amerikance da ranije počnu da prate predsedničku kampanju. Ajova i Nju Hempšir trebalo je da otvore proces nominacije predsedničkih kandidata sredinom januara sledeće godine, ali su najnoviji potezi drugih država stvorili neizvesnost oko njegovog stvarnog početka.
