Jedna medjunarodna organizacija za slobodu medija saopštila je da će taj ugovor voditi ka cenzuri i gušenju onih koji svoje tekstove objavljuju na blog veb stranicama.
Jahu, MSN i nekoliko kineskih Internet provajdera potpisalo je krajem prošle nedelje takozvani ugovor o «samo-disciplini». Tim ugovorom provajderi se ne primoravaju, već samo «ohrabruju» da egistruju i čuvaju stvarna imena, adrese i druge detalje o svojim korisnicima. Peking je ranije pokušao da primeni zakon kojim bi se takva registracija učinila obaveznom, ali je to naišlo na snažan otpor od strane Internet kompanija i javnosti. U svakom slučaju, kineske vlasti sada mogu da odu do bilo koje kompanije koja čuva takve informacije radi identifikacije bilo koje osobe koja objavljuje sadržaje na Internetu. Vinsent Brosel iz organizacije Reporteri bez granica, koja se bori za slobodu štampe, kaže da oprezne formulacije u ugovoru neće zaštiti kineske blogere.
«Oni se «ohrabruju» i svi tu reč «ohrabruju» stavljaju izmedju zagrada, zato što ona u Kini znači da to treba da uradite na neki način. … Kada vlasti budu želele takvu vrstu informacija one će biti u stanju da ih dobiju, zato što znamo da su u prošlosti te kompanije, uključujući Jahu i MSN, predavale privatne informacije, o korisnicima interneta».
Tokom 2005. godine, operacije Jahua u Kini preuzela je kineska Internet kompanija Alibaba dot kom. U zvaničnom saopštenju te kompanije, Jahu je naveo da podrazumeva da Alibaba «trenutno» ne planira da primeni registraciju pravih imena blogera. Pre saradnje sa Alibabom, Jahu je preneo kineskim vlastima informacije o jednom od svojih kineskih korisnika, novinaru Šiju Taou. Kao rezultat toga, Ši je uhapšen i 2005. osudjen na kaznu od 10 godina zatvora zbog odavanja državnih tajni. Ši i Vang Šaoning, koji je takodje zatvoren nakon što je Jahu pružio njegove poverljive informacije vlastima, tužili su Jahu u Sjedinjenim Državama. U tužbi se traži sudski nalog kojim bi se Jahu sprečio da izlazi u susret kineskim zahtevima za otkrivanje identiteta Internet korisnika. Vinsent Brosel kaže da su kineski mediji izvestili o ugovoru o «samodisciplini» i da su sada kineski blogeri shvatili da više neće moći da objavljuju svoje tekstove anonimno.
«Mislim da će to imati efekat hladjenja i da će se samocenzura pojačati».
Kompanije koje omogućavaju objavljivanje blogova, koje su potpisale novi ugovor, takodje su očekuje da kontrolišu tekstvove koje objavljuju korisnici i da same brišu informacije koje vlada ne bi odobrila Stručnjak za onlajn medije na univerzitetu u Hong Kongu, Rebeka Mekinon, kaže da to nije ništa novo: I kineske i strane kompanije, željne da ostanu u poslu na drugom po veličini Internet tržištu u svetu, već dugo cenzurišu kineske veb stranice i blogove.
«Potpisivanje ovog ugovora je samo učinilo javnim nešto što se već upražnjava … Teorijski, prema preporukama u ugovoru, oni će tražiti od da prihvate da se to dogadja i da se slože sa tim, da ako objavljuju blog, oni će ih cenzurisati – to je život ovde u Kini».
Oko 30 miliona ljudi u Kini piše onlajn dnevnike ili blogove, i njihov broj neprestano raste. Do sada, blogeri su mogli da ostanu anonimni korišćenjem nadimaka, a u zemlji gde su mediji i lična vidjenja kontrolisani, blogovi su postali važan formu za gradjane koji žele slobodno da izražavaju ili razmenjuju svoja mišljenja. Ali, ako vlasti mogu da od Internet provajdera saznaju njihov stvarni identitet, ova avenija slobodnog izražavanja verovatno će biti zatvorena.