Linkovi

Džonson: Jedini značajni predmet pregovora mogla bi da bude podela


Za komentar povodom nove runde pregovora Beograda i Prištine, uz posredovanje trojke Kontakt grupe, kolega Branko Mikašinović zamolio je saradnika vašingtonskog Centra ”Vudro Vilson“, Rosa Džonsona.

Džonson: Smatram da će ti sastanci, pošto ih je teško nazvati pregovorima, dati malo rezultata. Razlozi su sledeći: Rusija je angažovana na način koji se nije očekivao pre godinu - dve, u kontekstu svojih nastojanja da se potvrdi kao svetska sila i ona će podržati Srbiju, a time i njenu odlučnost da ne prizna nezavisnost Kosova. Proces donošenja odluke je odložen za 120 dana, i odvijaće se izvan Saveta bezbednosti UN. To je još jedan otežavajući faktor. Ono što je novo su nagoveštaji o mogućnosti podele Kosova, kao i zahtev srpske strane za stacioniranjem svojih vojnika u pokrajini, u skladu sa rezolucijom UN 1244. Medjutim, ono što se nije promenilo je situacija na terenu gde i dalje imate 90 odsto albanskog i 10 odsto srpskog stanovništva. UNMIK završava svoj posao, a status kvo je neodrživ. Ahtisarijev plan je još uvek osnova za rešavanje budućeg statusa Kosova, a podsekretar u državnom sekretarijatu, Nikolas Berns, predvidja okončanje pregovaračkog procesa krajem ove godine. Pored toga, pitanje je - kada je u istoriji jedna zemlja dala saglasnost za otcepljenje dela svoje teritorije. Teritorija se odvaja ratom, revolucijom ili namentutim rešenjem spolja. Stoga mislim da je teško očekivati da će dve strane postići saglasnost o budućem statusu Kosova, što me navodi na zaključak da bi trebalo očekivati nametnuto rešenje. Jedno od rešenja je, medjutim, i podela Kosova.

Glas Amerike: Da li su SAD i Evropska unija spremne da izmene svoje stavove tokom pregovaračkog procesa, i da prihvate alternatina rešenja uključujući, eventualno, i podelu Kosova?

Džonson: Pre svega, mora se rešiti fundamentalno pitanje - ko vlada Kosovom, ili delovima Kosova, a to je pitanje suvereniteta. Niko u Beogradu nije izneo plan o uspostavljanju ponovne uprave nad Kosovom. Pitanje suvereniteta Srbije nad Kosovom izgleda da je idealistički koncept Beograda bez političke realnosti. Medjutim, svakakao bi moglo da dodje do modifikacije granica. Takodje je teško shvatiti kako bi Priština mogla da uspostavi svoju kontrolu nad delom severno od Ibra ili nekim drugim srpskim enklavama, kao što je teško shvatiti kako bi Beograd mogao ponovo da stekne suvernitet nad celim Kosovom. Ako je to tako, onda postoji osnova za razgovore o prilagodjavanju granica. U teoriji, ako cepamo deo Srbije, ne vidim zašto se ne bi mogli otcepiti i teritorije naseljene Srbima na Kosovu.

Glas Amerike: Šta bi srpska i albanska strana mogle konstruktivno da učine na postizanju sporazuma?

Džonson: U okviru ranijih pregovora u Beču, fokus je bio stavljen na tehnička pitanja, kao i na prava srpske i drugih manjina na Kosovu. Možda bi se moglo više govoriti o sličnim pitanjima, mada je teško o tome pregovarati pre nego što se zna ko vlada Kosovom ili njegovim pojedinim delovima. Po mom mišljenju, jedini stvarni i značajni predmet pregovora mogla bi da bude podela, što, čini mi se, dobija na zamahu.

XS
SM
MD
LG