U okviru rubrike «Samo u Americi» osvrćemo se na život u Sjedinjenim Državama, ali iz jednog drugačijeg ugla.
Ovde u Glasu Amerike imamo kolegu koji je potpuno zbunjen i skamenjen pred svoijm kompjuterom, ali ne zbog zbunjujućih opcija ili preterane količine informacija. Za svoj problem zapravo delom može da krivi i samog sebe.
U doba pre kompjutera, naš drugar je imao jednostavnu bravu na podrumu za koju mu je bila potrebna četvorocifrena šifra. Izabrao ju je za tren oka, recimo da je bila 2-2-3-6. Onda je ugradio alarm sistem u kući, za koji mu je takođe bila potrebna tajnu šifra. Jednostavno je i u tom slučaju upotrebio istu - 2-2-3-6.
A onda su u njegov život došli kompjuteri, prvo na poslu, potom i kod kuće. Oni su zahtevali lozinke od pet ili više karaktera, sa slovimai brojevima. Nema problema! Jednostavno je izmislio reč – GRIB i stvorio lozinku za komjuter sa njom, plus brojem 2-2-3-6 koji je toliko dobro znao.
Onda smo ovde u Glasu Amerike instalirali sistem za digitalnu montažu za koji je bila potrebna nova lozinka. Ova je uz slova i brojeve morala da ima i znak interpunkcije. U redu, njegova lozinka je u ovom slučaju bila GRIB-2236.
Međutim, ubrzo mu je bila potrebna neverovatna količina lozinki. Jedna za onlajn verziju lokalnih dnevnih novina, druga za pristup omiljenoj knjižari, još jedna za plaćanje računa preko interneta. I tako redom. GRIB2236 postala je GRI2236 na jednom mestu, GRIB22 na drugom, GR36 na trećem, sve dok lozinke nisu postale gomila slova G i R, odnosno dvojki i trojki. Neki internet sajtovi su čak tražili da se lozinka menja svakog meseca. A sve je počelo od vrlo proste ideje da čovek ima jednu univerzalnu lozinku laku za pamćenje.
Sled stvari je primorao našeg prijatelja da napravi podsetnik za lozinke u kome stoji koja se gde koristi. Problem je što je i taj dokument u njegovom računaru. A koja ono beše lozzinkaza ulaz u njega?