Dubinska stimulacija mozga korišćena je veoma uspešno kod pacijenata u poodmakloj fazi Parkinsonove bolesti kao i pacijentima sa drugim neurološkim poremećajima. Izvanredan uspeh ovog eksperimentalnog hirurškog zahvata sada nudi nadu za bar delimični oporavak i nekih od pacijenata koji nisu u stanju da komuniciraju.
Hirurzi na Klivlendskoj klinici u Ohaju obavili su ovu eksperimentalnu intervenciju na mozgu muškog pacijenta koji je pretrpeo teške povrede u jednom incidentu. Tokom šest narednih godina on je zadržao samo minimalnu svest. Pacijenti u tom stanju mogu da budu svesni dešavanja oko sebe, ali snimci pokazuju da samo delovi njihovog mozga funkcionišu.
Doktor Ali Rezai, sa Klivlendske klinike, ugradio je pejsmejker u deo mozga ovog pacijenta poznat kao talamus. Dva dana kasnije, pejsmejker je uključen i počeo je da šalje signale u prvom testu dubinske stimulacije mozga.
«Jezik mozga je elektricitet. Zato korišćenjem električnih signala, mi podstičemo mozak da koristi svoj sopstveni jezik,» kaže doktro Rezai.
Tokom nekoliko meseci, pacijent je postao mnogo komunikativniji i počeo da ponovo stiče sposobnost da žvaće, guta hranu i govori. I, dok je porodica želela da ostane anonimna, majka ovog pacijenta kaže da su rezultati bili ravni čudu.
«Moj sin sada može da jede. On može da plače i da se smeje. I dalje plačem svaki put kada ga gledam, ali to su suze radosnice».
Traumatske povrede mozga mogu da se pojave zbog saobraćajnog udesa, pada ili akta nasilja i jedan su do glavnih uzroka smrti i invaliditeta širom sveta. One su takodje uzrok znatnog broja gubitaka medju američkim vojnicima u Iraku i iračkim gradjanima. Lekari smatraju da dubinska stimulacija mozga nije uspešna kod svih pacijenata koji su pretrpeli povrede mozga. Ali, oni takodje kažu da ovaj metod ipak nudi nadu porodicama koje još tragaju za načinom da ponovo uspostave vezu sa svojim voljenima.
