Linkovi

SAD preduzele energičnu diplomatsku strategiju izolovanja Irana


Mnogi analitičari zapažaju da su Sjedinjene Države preduzele energičnu diplomatsku strategiju izolovanja Irana, s obzirom da je bliskoistočna stateška ravnoteža počela da naginje ka Teheranu. Ti analitičari kažu da je glavni deo te nove diplomatije stvaranje regionalne antiiranske koalicije, koja bi obuhvatila arapske sunitske države i Izrael.

Tokom nedavne posete Bliskom istoku, državni sekretar Kondoliza Rajs i sekretar za odbranu Robert Gejts razmotrili su ugovore sa arapskim saveznicima o snabdevanju oružjem i vojnoj pomoći. Očekuje se da će ugovori o prodaji oružja Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Omanu, Kataru, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dostići vrednost od oko 20 milijardi dolara. Egiptu je istovremeno, odvojenim aranžmanom, obećano oružje u vrednosti od 13 milijardi dolara. Analitičar bliskoistočne bezbednosti Ričard Rasel, sa Univerziteta za nacionalnu odbranu, ovde u Vašingtonu, kaže da desetogodišnje povećanje američke vojne pomoći treba da pomogne prijateljskim bliskoistočnim državama da uzvrate na sve veći iranski uticaj u regionu.

«Sjedinjene Države povećavajući prodaju oružja i bezbednosnu saradnju na Bliskom istoku, pokušavaju da osiguraju da te manje arapske države, kao i Saudijska Arabija i Egipat, nastave da naginju prema uravnoteženju iranske moći, gledajući u Sjedinjene Države kao u stožer bezbednosti u regionu. Manje zalivske zemlje s nelagodnošću gledaju na političko i javno izazivanje Irana.»

Glavni sunitski lideri, poput jordanskog kralja Abdule, govore o opasnostima koje donosi okruživanje središta Bliskog istoka šiitskim polumesecom. Saudijska Arabija je izrazila zabrinutost zbog namere iračkih šiita da uz pomoć Irana etnički očiste Irak od sunitske manjine. Mnogi analitičari zapažaju da lideri država Persijskog zaliva strahuju da Iran pokušava da stekne veći uticaj preko šiitskih zajednica u njihovim zemljama. Ali, politikolog Favaz Gerges sa Lorensovog koledža u Njujorku, kaže da arapska javnost drugačije gleda na Iran.

«Ako razgovarate sa Arapima na ulici, rećiće vam da je to sve američko maslo i da Sjedinjene Države pokušavaju da podstaknu svoje saveznike, naročito Saudijsku Arabiju, Egipat, Jordan i Kuvajt, da bi održale ravnotežu sa Iranom i zadržale kontrolu nad naftnim izvorima u regionu. Imate prilično obimne sunitske zajednice u različitim zemljama koje gledaju na Iran kao na antikolonijalističku silu otpora u regionu danas.»

Pojedini eksperti kažu da sve veća zategnutost i nestabilnost u regionu utiču isto tako na način na koji Izraelci gledaju na situaciju u regionu. Politikolog Jan Lustik, sa Pensilvanijskog univerziteta, nedavno je bio u Izraelu.

«Mnogi Izraelci imaju osećaj da više ne žele da žive na Bliskom istoku. Žele da podignu zid ili deluju unilateralno i čak i ne pokušaju da upotrebe silu koja je korišćena da se Arapi ubede da prihvate Izrael – uveravajući ih da je Izrael tu da ostane i onda da pregovaraju. Ja lično vidim pokušaj ograđivanja Izraela od realnosti Bliskog istoka.»

Prema Lustiku, mnogi Izraelci i Palestinci gube nadu da je dvodržavno mirovno rešenje dostižno posle tako dugog perioda međusobnog nasilja i zastalih diplomatskih nastojanja da se pitanje reši. Većina analitičara je saglasna da je Bliski istok suočen sa ozbiljnim problemima, uključujući militantni islam, sektaška trvenja i iransku nadmoć u regionu. Oni kažu da će, budući da su mnogi od tih problema povezani – na primer Iran, Irak, Liban i izraelsko-palestinski konflikt – za stabilizaciju regiona biti potrebni vreme i vešta diplomatija na svim stranama.

XS
SM
MD
LG