Mnogi analitičari tvrde da sve veća ekonomska moć Kine menja trgovinske trendove širom sveta. I dok neki tvrde da su kineska trgovinska i monetarna politika uznemiravajuće, drugi iznose argument da su one od koristi za industrijalizovane i manje razvijene regije u svetu. U Fokusu saradnica Glasa Amerike Jela de Frančeski se bavi globalnim uticajem Kine na ekonomski rast i bogatstvo.
Svi znaju da kineska ekonomija brzo raste. Ona ima održivi i prosečni godišnji rast od devet i po odsto već više od dve decenije. Prema nekim procenama, obim kineske ekonomije je na drugom mestu odmah iza Sjedinjenih Država. Kina sada ima najveće strane rezerve u svetu, koje prevazilaze 1,3 biliona dolara. Ona je treća po veličini trgovinska sila i dalje je prva u privlačenju stranih biznisa. Mnogi analitičari mere pojavu Kine kao industrijski moćne sile povećanjem zaposlenosti od oko 25 miliona radnika godišnje. To je ekvivalent dodavanja još jedne industrijske zemlje srednje veličine svetskoj ekonomiji godišnje.
Ekonomista Majkl Šifer iz Fondacije Stenli kaže:
”U Kini je dostupno ogromno tržište radne snage što ima duboke efekete na promenu trgovinskih trendova. Dolazi do promena mesta proizvodnje dobara. U Sjedinjenim Državama, Evropi i Japanu se koncetriše proizvodnja visoko-tehnoloških, visoko specijalizovanih proizvoda, dok se u Kini obavlja industrijska proizvodnja. To stvara neizvesnost jer je teško tačno utvrditi kojim smerom se stvari kreću.“
Kako bi održala svoj izuzetni rast Kina kupuje ogromne količine dobara. Kina čini oko pet posto globalne ekonomije, ali konzumira oko 20 posto globalnih zaliha aluminijuma i bakra, oko trideset posto čelika, rude gvoždja i uglja, kao i 45 posto cementa godišnje.
Ronald Mek Kinon, ekonomista sa univerziteta Stenford ističe da je kinesko bogatstvo uticalo na globalnu praksu pozajmica, jer kako kaže, za razliku od Svetske banke, Peking daje znatne zajmove zemljama u razvoju bez političkih preduslova. Sjedinjene Države i Evropa su kritični povodom ovakve politike Kine.
Ranije ove godine, američka vlada je uložila žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji protiv kineskih izvoznih subvencija i prakse piraterije i najavila tarife od 10 do 20 posto na izvesna kineska dobra. Vašington takodje vrši pritisak na Peking da podigne vrednost svoje valute, juana, jer njena niska vrednost dovodi do nefer prednosti u medjunarodnoj trgovini.
Klajd Prestovic predsednik Ekonomskog strategijskog instituta ovde u Vašingtonu kaže da kineski zabrinjavajući trgovinski suficit sa Amerikom čini gotovo trideset posto američkog ukupnog deficita.
”Japan, Kina, Južna Koreja, Tajvan i Singapur vode strategije rukovodjene izvozom. Oni svi drže svoje valute ispod realne vrednosti, veoma investiraju u izvozne industrije i zavise, kad je u pitanju rast, u velikoj meri od izvoza u Sjedinjene Države.“
Od toga medjutim, smatra Majkl Šifer iz Fondacije Stenli može u krajnjoj liniji da ima koristi Amerika.
”Ako kompanija koja proizvodi jeftinu robu za izvoz u Sjedinjene Države recimo, na Tajlandu, pomeri svoju industrijsku bazu u Kinu zbog jeftinije radne snage, to nema uticaja na američka tržišta, jer ta radna mesta nisu ni bila u Sjedinjenim Državama. Medjutim, od toga imaju koristi američki potrošaci zbog toga što su dobra koja dolaze u Ameriku jeftinija.“
Šifer ističe da je teško reći ko dobija, a ko gubi poslovanjem sa Kinom. Medjutim, ozbiljni minus zahuktale kineske ekonomije je ekološka degradacija i zagadjenje u samoj toj zemlji i širom sveta.
Zagadjenje vode i pomanjkanje čiste pijaće vode su neki od najozbiljnijih problema sa kojima je suočena Kina, jer su mnogi kanali, reke i jezera ozbiljno zagadjeni poljoprivrednim industrijskim i zagadjenjem od strane domaćinstava. Procenjuje se da oko 20 posto populacije živi u teško zagadjenim oblastima.
Pa ipak, kako kažu brojni stručnjaci, rast kineske ekonomije će se, prema očekivanjima, nastaviti brzim tempom narednih decenija, što odražava dugo gušenu potražnju ogromne populacije u toj zemlji.