Linkovi

Trojica kritičara Bušove administracija nedavno su se vratili iz posete Iraku


Trojica ugledna kritičara načina na koji Bušova administracija vodi rat u Iraku nedavno su se vratili iz posete toj zemlji. Sa njima je razgovarao novinar Glasa Amerike.

Debata o Iraku vodi se u već poznatim okvirima: Bušova administracija i vojni komandanti kažu da je ostvaren progres, mada nedovoljan, i da je potrebno više vremena da bi se postigao politički napredak i zaživelo poboljšanje u domenu bezbednosti. Oni takodje upozoravaju da bi ishitreno povlačenje američkih snaga imalo katastrofalne posledice. Kritičari rata u Iraku, medju kojima su i aspiratni za predsedničku kandidaturu Demokratske strane i članovi Kongresa, uzvraćaju da tvrdnje administracije i Pentagona nisu verodostojne; neki nazivaju politiku u Iraku velikim pormašajem i zalažu se za povlačenje američkih snaga iz te zemlje. Dve strane su vrlo ušančene u svojim stavovima. Majkl Ohenlon iz Brukingsovog instituta, zajedno sa kolegom Majklom (Kenetom) Polakom, kritičar je rata u Iraku. Ali, posle osmodnevne posete toj zemlju prošlog meseca, njih dvojica su objavili autorski tekst u Njujork tajmsu pod naslovom ”Rat koji ćemo možda ipak dobiti“. O tome Ohenlon kaže:

“Tek posle odlaska u Irak, upoznavanja sa dodatnim informacijama i obliska ratišta postao sam malo optimističniji. Veliko je pitanje, medjutim, u kojoj se meri pozitivni vojni zamah može primeniti u političkoj sferi u kojoj nisam video ništa obećavajuće.”

Ohenlon i Polak optužuju iračke političare na svim stranama da pribegevaju pukom manevrisanju umesto da iskoriste poboljšanu bezbednost za korake ka nacionalnom izmirenju. Ohenlon i Polak su boravili u Iraku sa Entonijem Kordesmanom, analitičarem iz suparničkog trusta mozgova Instituta za trategijske i medjunarodne studije. Kordesman, koji je u poslednjih 35 godina desetak puta boravio u Iraku, objavio je niz članaka kritičkih u odnosu na američka vojna i nastojanja u domenu pomoći, optužujući civilne i vojne vodje da preuveličavaju uspehe i umanjuju ili zanemaruju probleme. Mada je i posle najnovije posete ostao veliki kritičar Bušove administracije, zaključio je - slično Ohenlonu i Plaku - da je potrebno strpljenje. To je i obrazložio u članku naslovljenom ”Uslovni slučaj strateškog strpljenja u Iraku“.

“Situacija je vlo složena. Oostanak američkih turpa i američka pomoć mogli bi da dovedu do pozitivnih rezlutata. Ali, ukoliko se američke snage brzo i naglo povuku, strateška pozicija Amerike u regionu bi se verovatno pogoršala, dok bi izgledi za kratkoročnu ili srednjoročnu stabilnost u Iraku postali minimalne.”

Ipak, Kordesman smatra da je na iračkim političarima da ostvare napredak u pogledu raspodele prihoda od nafte, regionalne autonomije i oblaženja procesa eliminacije uticaja stranke Bas. On veruje da više zavisi od napretka koji ostvare irački poltičari i snage bezbednosti nego od učinka američke politike. Svi oni koji u političkoj debati tvrde da se ispravna politika svodi samo na hitno povlačenje ili puko ostajanje pri sadašnjem kursu u Iraku -- greše, kaže Korseman.

“Potrebno je odrediti vremenske rokove i formulisati izvodljiv, usavršen, složen plan - ukoliko je to moguće. Ako nije, suočeni smo sa mnogo gorim alternativama.”

Mada smatra da će doći do ozbiljnih posledica ako se američke snage povuku pre stabilizacije Iraka, Kordesman takodje ukazuje da američke snage ne mogu da ostanu mnogo duže ukoliko Iračani ne odrade svoj deo posla. Prema njemu, irački političari imaju još šest meseci da reše ključna pitanja ili će iščeznuti mogućnost kompromisa, koja je stvorena zahvaljući činjenici da su mnoge sunitske vodje odbacile ekstremizam, a ”strateško strpljenje“ samim tim će postati bespredmetno. Majkl Ohenlon ukazuje da su on i Kenet Polak došli do sličnog zaključka:

“Nisam siguran da možemo da čekamo velikim delom 2008. te stoga i predlažemo da se sadašnjoj strategiji da još oko šest meseci. Implicitno to znači da smatramo da se dešava dovoljno toga dobrog i da bi tome trebalo dati šansu. Ali, to je sve.”

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts pozvao je na dvostranački konsenzus u Kongresu o tome šta dalje činiti u Iraku, a da to ne bude povlačenje sa katastrofalnim posledicama ili ostajanje bez ikakvog roka za povlačenje. Za sada nije mnogo odmakao u postizanju tog dogovora. Petnaestog septembra se očekuje izveštaj o progresu u Iraku koji će Kongresu i javnosti podneti najviši civilni i vojni lideri Amerike. Mada se ne očekuje se da taj izveštaj promeni mišljenje duboko suprotstavljenih kritičara i zagovornika rata, analitičari Ohenlon, Polak i Kordesman se nadaju da će ih barem malo približiti.

XS
SM
MD
LG