Linkovi

Volfgang Išinger: Prihvatljivo sve o čemu se dogovore dve strane


Predstavnik Evropske unije u obnovljenom procesu odredjivanja statusa Kosova, nemački diplomata Volfgang Išinger istakao je da je osnova rada takozvane trojke za Kosovo rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i odluke Kontakt grupe iz novembra 2005. kojima se isključuje podela Kosova. Medjutim, Išinger je u intervjuu za "Zidojče cajtung" rekao da je "ono što je novo to da se trojka dogovorila da će svaki, ali zaista svaki rezultat o kojem se slobodno dogovore obe strane biti prihvaćen".

"Trojka nema nameru da u ovom pregovaračkom procesu daje sopstvene predloge. Ali, mi želimo da obe strane svim snagama podstaknemo da prevazidju svoje dosadašnje predloge u vezi sa statusnim pitanjem i razmišljaju kreativno. Nećemo napredovati ako obe strane insistiraju na svojim nespojivim pozicijama. Intenzivna debata o alternativnim opcijama je upravo ono što nam treba", rekao je Išinger.

Nemački diplomata je najavio da će trojka krajem meseca u Beču imati narednu rudnu razgovora sa Srbima i Albancima, gde će se razgovarati odvojeno sa obe strane, a planirano je da se sličan susret organizuje i u septembru.

"U septembru će po svemu sudeći biti odvojeni razgovori, a ne direktni pregovori. Time ćemo i okoncati početnu fazu. Onda će uslediti nadamo se direktni pregovori, možda konferencije gde bismo mi bili moderatori. Ali prerano je da se sada govori o preciznom sledu dogadjaja", rekao je ambasador Išinger.

Zapitan kakav značaj za pregovarački proces ima 10. decembar, kada trojka treba izveštaj da preda generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i da li su time pregovori okončani, Išinger je rekao da o tome u "trojci" postoje različita mišljenja.

Jer, kako je naveo, "za Ruse to nije konačni datum, dok je iz evropske i američke perspektive 10. decembar centralni datum, jer do tada izveštaj treba da bude u Njujorku".

Harčenko: Mandat trojke - stimulisanje kompromisa

Naredni sastanak pregovaračke "trojke" sa predstavnicima Beograda i Prištine, zakazan za 30. avgust u Beču, održaće se u formi odvojenih pregovora sa obema stranama, izjavio je danas agenciji Beta predstavnik Rusije u Kontakt grupi i "trojci" Aleksandar Bocan-Harčenko. Bocan-Harčenko je kazao da za sada nije jasno na kom će nivou biti predstavljeni Beograd i Priština, naglašavajući da je cilj "trojke" da predstavnici Beograda i Prištine direktno razgovaraju.

Komentarišući, kako je sam rekao "filozofsku tezu" nemačkog predstavnika Folfganga Išingera da je moguće svako rešenje pa i podela Kosova, Bocan-Harčenko je rekao da je sa Išingerom u kontaktu i da je ubedjen da on ne odstupa od zajedničkog stava trojke da ona ne predlaže varijante i ne prejudicira rešenje. Bocan-Harčenko je posebno naglasio da će trojka izveštavati o rezultatima pregovaračkog procesa generalnog sekratara UN, da ceo proces ostaje u okvirima UN i da će konačno rešenje za status Kosova biti utvrdjeno u Savetu bezbednosti UN.

"Niko nije ukinuo okvire UN i ključnu ulogu SB UN i Rezoluciju 1244. Trojka je privržena Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i glavnim principima Kontakt grupe", podvukao je on.

Komentarušući navode pojedinih srpskih medijima o ozbiljnim nesuglasicama izmedju njega i američkog predstavnika Frenka Viznera tokom pregovora u Beogradu i Prištini, on je kazao da "velike nesuglasice nije primetio".

Handelsblat: EU treba da preuzme inicijativu oko Kosova

Evropska unija trebalo bi da od Amerike i Rusije preuzme inicijativu u procesu odredjivanja statusa Kosova i izdejstvuje rezoluciju Ujedinjenih nacija koja bi omogućila da misija EU smeni UNMIK na Kosovu, ocenio je u današnjoj analizi vodeći nemački privredni dnevnik "Handelsblat" .

Ovaj dnevnik ocenjuje da su i obnovljeni pregovori o budućem statusu Kosova već sada u ćorsokaku, sa šta "krivicu u znatnoj meri snose SAD i Rusija, jer obe zemlje podržavaju maksimalističke zahteve Albanaca, odnosno Srba".

"Američki predstavnik u pregovorima jedva da ima prostor za delovanje, jer se Bušova administracija već odlučila da podrži što je moguće brže jednostrano proglašenje nezavisnosti kosovskih Albanaca. Slično je i sa predsatavnikom Moskve, jer Kremlj ne želi da prihvati rešenje ukoliko se njime u potpunosti ne ispunjavaju srpski uslovi", podseća "Handelsblat".

List zaključuje da "očuvanje sfera uticaja i kod Amerikanaca i kod Rusa očito ima veći prioritet nego traganje za rešenjem koje će doprimeti miru i bezbednosti na Balkanu".

"Utoliko su veći zahtevi koji se postavljaju pred EU, koja i dalje podržava plan koji sadrži prelazno rešenje, a koji je predložio bivši izaslanik UN Marti Ahtisari", navodi list i podseća da plan predvidja da se Kosovo "što pre pretvori u protektrat EU i srednjoročno dobije političku i vojnu nezavisnost pod medjunarodnim nadzorom".

Čeku ponovo odbacio podelu Kosova

Kosovski premijer Agim Čeku ponovo je danas odbacio ideju o podeli Kosova i nagovestio mogućnost proglašenja nezavisnosti bez rezolucije UN.

"Naša strana je uvek jasno govorila da ne prihvata podelu... Nadam se da ljudi koji danas to predlažu shvataju kakve bi posledice podela mogla da ima", rekao je Čeku u intervjuu za današnje izdanje nemačkog dnevnika "Velt".

Kako je rekao, podela bi značila "izaju principa multietničnosti", za koji su se kosovska strana i medjunarodna zajednica zalagali.

"Nadamo se da će biti postignut konsenzus da možemo da proglasimo nezavisnost uz podršku medjunarodne zajednice, posle predstavljanja izveštaja 'trojke' u Savetu bezbednosti UN 10. decembra", istakao je kosovski premijer.

On je dodao da će biti "utoliko bolje ako taj konsenzus dovede do rezolucije Saveta bezbednosti UN". Čeku je podvukao da je cilj "nezavisnost u skladu sa medjunarodnom zajednicom".

"Nemamo interes za jedan unilateralni proces. Daleko smo stigli u rešavanju pitanja sa medjunarodnom zajednicom i završićemo posao", rekao je Čeku.

Kosovski premijer je ponovio da nastavak pregovora za još 120 dana treba da bude poslednje odlaganje u procesu definisanja statusa Kosova.

Ministri iz DSS nastavljaju sa optužbama na račun NATO na Kosovu

I pored upozorenja nezavisnih posmatrača, ministri iz premijerove Demokratske stranke Srbije nastavljaju sa optužbama na račun NATO alijanse da na Kosovu pravi svoju državu. Po drugi put za nedelju dana ministar policije i visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Dragan Jočić optužio je NATO da namerava da od Kosova napravi svoju marionetsku državu i pozvao SAD da grade normalne odnose sa Srbijom i odustanu od ovog opasnog eksperimenta.

Na ovakve optužbe funkcionra jedne od stranaka vladajuće koalicije za sada nema reakcija predstavnika drugih vladajućih partija, Demokratske stranke i G17 Plus. U kabinetu potpredsednika Vlade Božidara Đelićanovinarima je rečeno da ne žele da komentarišu ono što su verovatno lični stavovi pojedinih ministara.

Ali zato se nastavljaju reakcije nezavisnih posmatrača. Izvršni direktor Evroatlantske inicijative Danijel Šunter podseća ministre iz Demokratske stranke Srbije da je u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti jasno se definiše da NATO na Kosovu ima vodeću ulogu u staranju o bezbednosti. Izjava da NATO pravi novu državu na Kosovu potpuno je neutemeljena, a plan Martija Ahtisarija potpuno je u skladu sa ovlašćenjima koje NATO već ima na Kosovu, kaže Šunter.

I vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da ga retorika Demokratske stranke Srbije neodoljivo podseća na 1999. godinu i ponašanje Miloševićevog režima i da Vlada Srbije ulazi u jednu vrlo opasnu igru. Sada se otišlo veliki korak unazad u vokabular iz 1999. godine, kaže Radić i dodaje da je DSS pokazala da je u potpunosti održala kontinuitet sa Miloševiućevim režimom koji NATO identifikuje kao protivnika, a u situaciji kada NATO snage jedine mogu da zaštite Srbe na Kosovu, neumesno je NATO identifikovati kao protivnika.

XS
SM
MD
LG