Svedok odbrane Ratko Marković negirao je danas na sudjenju bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću pred Haškim tribunalom tvrdnju tužilaca da vlast Slobodana Miloševića 1998-99. nije želela mirno rešenje kosovske krize.
Milutinović je optužen za ratne zločine nad Albancima na Kosovu u prvih šest meseci 1999. Nastavljajući unakrsno ispitivanje, tužilac Tom Hanis sugerisao je da, nasuprot tvrdnji Markovića, da Miloševićeva vlast ni pre ni tokom pregovora u Rambujeu nije istinski težila mirnom rešenju na Kosovu. Hanis se, pritom, pozvao na svedočenje tadašnjeg šefa Vojnog komiteta NATO, nemačkog generala Klausa Naumana, da je Milošević u oktobru 1998. njemu i američkom generalu Vesliju Klarku rekao da će u proleće 1999. rešiti kosovski problem tako što će Albance, kao 1945. u Drenici, sakupiti i streljati.
"Ne bih se složio sa vama, apsolutno sam siguran da je predsednik Milošević želeo mirno rešenje...Ali, ako neko hoće da vam otcepi deo teritorije i proglasi nezavisnu državu, razlog sukoba je on, a ne onaj koji brani svoju teritoriju...Svaka država bi tako reagovala na težnje da se na njenoj teritoriji formira druga država", odgovorio je Marković.
On je naznačio da "ne veruje u istinitost" tvrdnje generala Naumana, napominjući da, čak i da je Milošević tako nešto rekao u privatnom razgovoru, to ne bi bio izraz zvanične politike vlasti. Odgovarajući na pitanja tužioca o toku pregovora u Rambujeu, u februaru 1999, Marković je ponovio da je delegacija Beograda, čiji je on bio šef, bila spremna da prihvati politički deo predloženog sporazuma, pod uslovom da medjunarodna zajednica garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i SRJ, što su Albanci odbijali.
Svedok je potvrdio i da je član delegacije Nikola Šainović odlazio sa konferencije u Beograd, na konsultacije sa Miloševićem i drugim zvaničnicima, ali da ga Šainović o rezultatima tih razgovora nije izveštavao, niti je na to bio obavezan. Na sugestiju tužioca Hanisa da pregovori nisu uspeli zato što to Milošević nije želeo, Marković je odgovorio da Milošević "nije mogao da deluje mimo ovlašćenja koja je imao po Ustavu SRJ ili bi, u suprotnom, rizikovao da bude pokrenut postupak za njegovo razrešenje". Dok ga je ispitivao zastupnik optužbe, Marković je dozvolio mogućnost da je predsednik Srbije Milutinović u Rambujeu rekao medjunarodnom posredniku Volfgangu Petriču da će na Kosovu uslediti masakr, ako NATO bombarduje SRJ.
"Kao što sam i ranije rekao, ja nikada nisam čuo Milutinovića da to izgovara...Možda je i rekao, ali ja to ne mogu znati, zato što nisam bio tamo", kazao je svedok.
Odgovarajući na pitanja o susretu Milutinovića i lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove u Prištini, kojem je prisustvovao tokom NATO bombardovanja krajem aprila 1999, Marković je negirao da je Rugova tada bio u kućnom pritvoru, rekavši da ga je od albanskih ekstremista "obezbedjivala" policija. Tužilac Hanis pitao je Markovića i da li je tačno da je Milutinović, kako je sam izjavio, u to vreme mogao da Miloševiću bez posledica, kaže i "neprijatne stvari".
"Ako tako kaže predsednik Milutinović, on sigurno govori istinu. Ja nisam bio na tom nivou prijateljstva i bliskosti da bih to mogao da znam", uzvratio je svedok.
Marković je završio svedočenje, a Milutinovićeva odbrana će kao drugog svedoka odbrane izvesti Životu Ćosića.
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon kosovskih Albanaca 1999, optuženi su tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.