Sporazum “Start 1” postignut je nakon pregovora osamdesetih godina prošlog veka i 1991. su ga potpisali američki predsednik Džordž Herbert Voker Buš i sovjetski predsednik Mihail Gorbačov. Taj sporazum je stupio na snagu 1994.godine. Bio je to prvi sporazum kojim se predvidja eliminacija američkog i sovjetskog - sada ruskog - nuklearnog arsenala. Ograničenje je postavljeno na šest hiljada strategijskih ili dugometnih nuklearnih bojevih glava, na obe strane. Tim sporazumom takodje je ograničen broj avionskih, artiljerijskih i podmorničkih projektila na po 1600. Deril Kimbal je šef Udruženja za kontrolu naoružanja, privatne istraživačke firme. On kaže da je sporazum START 1 bio značajan na još jedan način:
”Njime je takodje ustanovljena danas izuzetno važna stvar, a to je uspostavljanje najekstenzivnijeg i najdetaljnijeg verifikacionog sistema medjusobnog praćenja Sjedinjenih Država i Rusije, kad je u pitanju kontrola naoružanja. Do danas, dve strane su dopuštale medjusobnim inspekcijskim timovima da posete raketne baze u cilju razmene informacija o svojim raketnim arsenalima. Time se obezbedjuje visoka stopa poverenja da svaka strana ispunjava i da će nastaviti da ispunjava svoje obaveze u skladu sa pomenutim sporazumom. Svima se pruža ideja o broju nuklearnih arsenala obe zemlje, koji su na obe strane pali daleko ispod limita od šest hiljada strategijskih bojevih glava.“
Vašington i Moskva su poštovali sporazum START 1. Majkl Levi, stručnjak za kontrolu naoružanja u Savetu za odnose sa inostranstvom,kaže da su u 2002. godini, dve strane potpisale novi sporazum - Moskovski sporazum kojim se najavljuju još veća smanjenja dugometnih nuklearnih arsenala.
”Moskovski sporazum je daleko jednostavniji od sporazuma START 1. On je fokusiran na smanjenje arsenala na, grubo rečeno, dve hiljade komada oružja, ali ne obuhvata istu vrstu verifikacije i inspekcijskih mera koje je imao START 1. Medjutim, generalno, kad su u pitanju cifre, Moskovski sporazum seže daleko dublje od sporazuma START 1.“
START 1 ističe decembra 2009. godine ukoliko se Vašington i Moskva ne saglase da ga produže. U kratkom saopštenju početkom jula, američki državni sekretar, Kondoliza Rajs i ruski ministar inostranih poslova, Sergej Lavrov, saopštili su da će obe strane nastaviti diskusije o periodu posle isteka sporazuma.
Stiv Andersen, bivši stručnjak za kontrolu naoružanja u Nacionalnom bezbednosnom savetu kaže da Sjedinjene Države i Rusija nagoveštavaju da sporazum START I, onako kako izgleda, neće biti produžen još pet godina.
I dok američki i ruski funkcioneri diskutuju o sudbini sporazuma START 1, Moskva nastavlja da modernizuje svoje dugometne arsenale. Deril Kimbal iz Udruženja za kontrolu naoružanja, kaže da je najnoviji test ruskih raketa sproveden krajem maja i da Moksva namerava da stare intekontinentalne rakete SS-18 zameni novim projektilima koji mogu da nose i nekoliko nukleranih bojevih glava. Majkl Levi iz Saveta za odnose sa inostranstvom navodi da su raketne probe normalne:
”Testiranje balističkih projektila je kompletno rutinska vežba. Ako se u smislu bezbednosti oslonite na projektile, testiraćete ih. Ne postoji, niti bi trebalo da postoji ništa u sporazumu START 1 što zabranjuje raketne probe.“
Mnogi stručnjaci ne veruju da će predsednici Buš i Putin biti u stanju da se sporazumeju o produženju vačenja sporazuma START 1. Kimbal kaže da se ti razgovori svejedno moraju nastaviti.
“Danas i Sjedinjene Države i Rusija imaju svaka oko pet hiljada strategijskih nuklearnih bojevih glava. To nas dovodi u istu situaciju poput one tokom Hladnog rata - kad je svaka od država bila sposobna da zbriše drugu sa lica zemlje.“
Kimbal i durgi analitičari ističu da će, ako Buš i Putin ne budu u stanju da postignu sporazum, novi lideri dve zemlje morati da premoste razlike u stavovima, s obzirom na to da aktuelni predsednici neće više biti na položaju kad važnost START-a 1, bude istekla u decembru 2009.godine.