Bosanska vlada je počela da proteruje stotine stranih boraca koji su rame uz rame vojevali sa bosanskom vojskom tokom ratnih devedesetih, a kojima je na kraju rata dodeljeno bosanskog državljanstvo. Većina njih je došla iz muslimanskih zemalja -- mahom iz Afganistana gde su su borili protiv sovjetske okupacije -- da bi se posle rata oženili Bosankama i ostali da žive u BiH.
Medjutim, bilo je i onih za koje je naknadno utvrdjeno da su povezani sa terorističkim aktivnostima u Evropi. Bivši urednik sarajevskog ”Oslobodjenja“ Kemal Kurspahić kaže da su Zapad i Hrvatska u vreme rata okretali glavu kada su u Bosnu dolazili strani borci jer je Bosna zbog medjunarodnog embarga bila bez oružja, dok je njena muslsmanska populacija u nekim delovima bila izložena pogromu.
”Neki su dolazili iz muslimanske solidarnosti, ali neki su bili odgovorni i za užasne ratne zločine koje su počinile jedinice bosanske vojske. Po završetku rata, počinjena je greška i dodeljeno im je državljanstvo mimo zakona,“ kaže Kurspahić.
Medju tim borcima je bila i radikalna grupa koja je zagovarala ekstermnu formu islama, stranu bosanskkoj tradiciji tolerancije i multiklutralizma, dodaje Kurspahić. U medjuvremenu, bosanske vlasti su preispitale preko hiljadu slučajeva i državljanstvo je oduzeto grupi od preko 400 njih.
Dobro je poznat slučaj šestorice Alžiraca koji su izručeni iz Bosne zbog pritiska posle terorističkih napada na SAD 2001. Prema Kurspahiću, vlada opravdana zabrinutost kako medju bosanskim zvaničnicima tako i u medjuanrodnoj zajednici da neki i dalje predstavljaju opasnost po nacionalnu bezbednost BiH. Uredica beogradske ”Politike“ Ljiljana Smajlović kaže da postoji direktna veza izmedju terorističkog napada u Londonu pre dve godine i stranih boraca u Bosni pošto je ustanovljeno da se jedan od vodja, Abu Hamza, borio u Bosni.
Još jedno kontroverzno pitanje odnosi se na verske i političke poglede prvog predsednika BiH, Alije Izetbegovića, i njegov stav prema Iranu, dodaje Smajlovićeva.
”Ne znam koliko je na Zapadu poznato da je Izetbegović bio veliki pobornik islamske revolucije u Iranu i da je pisao knjige u prilog šarijatskog prava. S druge strane, na osnovu mojih ličnih saznanja, ne bih Izetbegovića nazvala fanatikom islamske revolucije.“
O legatu Alije Izetbegovića Kemal Kurspahić dodaje: ”Smatram da je predsednik Izetbegović bio odgovoran za islamizaciju bosanske armije i donekle za islamizaciju posleratnog javnog života.“
Vašingtonski dopisnik lista ”Franfurter algemajne“, Matias Rib, smatra da je tolerancija i dalje u srži bića današnje Bosne, ali dodaje da možda ima i istine u optužbama da je postojala veza Bosne sa Al Kaidom i Iranom.
”Pitanje je da li je većina stranih boraca bila sklona ekstremizmu ili ne. Posle 1995. stroža islamska načela su se pojavila u javnom životu Bosne ali Bosanci su i dalje ”najevropskiji“ muslimani. Možda je bosansko društvo promenjeno ali ne u meri da bi postalo leglo ekstremnih islamista.“
Prema Matiasu Ribu, jedan od razloga koji su naveli Sarajevo da deportuje mnoge strane borce jeste zavisnost Bosne od zapadne pomoći i njena želja da se pridruži Evropskoj uniji. Medjutim, Ljiljana Smajlović veruje da u obzir treba uzeti i druge faktore.
”S jedne strane, postoji problem jer mnogi gube državljanstvo... S druge, Al Kaida i Bin Laden su iskoristili rat u Bosni i na Kosovu kao izgovor za rat protiv Zapada. Posle terorističkih napada 11. septembra, Osama bin Laden je rekao da je Zapad dozvolio represiju i progon muslimana u Bosni i na Kosovu od strane Srba.“
Mnoge bosanske džamije su uništene ili teško oštećene tokom rata i mnoge su u medjuvremenu obnovljene zahvaljujući pomoći iz Saudijske Arabije. Medjutim, nisu obnovljene u svom starom turskom stilu. Ljiljana Smajlović naglašava da se Saudijska Arabija i Iran takmiče ko će imati veći uticaj u definisanju vrste islama koji će preovladati u BiH.