Linkovi

Volfgang Išinger predstavnik EU u novoj rundi pregovora o Kosovu


Nemački diplomata Volfgang Išinger predstavljaće EU u novim pregovorima o statusu Kosova, izjavila je danas Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane. Havijer Solana "imenovao je ambasadora Volfganga Išingera za predstavnika EU u timu EU-Rusija-SAD zaduženom za posredovanje u pregovorima Beograda i Prištine o statusu Kosova", navodi se u saopštenju Kristine Galjak. Išinger će "učiniti sve što je moguće za stvarne i značajne pregovore svih strana", dodala je ona.

Kontakt grupa za Kosovo, koju čine SAD, Rusija, Francuska, Britanija, Nemačka i Italija, odlučila je u sredu da formira trojku koju će činiti predstavnici SAD, Rusije i EU i koja će posredovati u novoj rundi pregovora Beograda i Prištine o statusu Kosova. Ime ruskog predstavnika za sada još uvek nije poznato, dok će SAD predstavljati Frenk Vizner, specijalni izaslanik SAD za Kosovo. Specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari podneo je Savetu bezbednosti svoj plan rešavanja statusa Kosova koji podrazumeva nadgledanu nezavisnost.

Srbija se protivi nezavisnosti Kosova, dok se njena saveznica Rusija, koja je stalna članica Saveta bezbednosti sa pravom veta, protivi svakom rešenju koje nije rezultat kompromisa Beograda i Prištine. Zbog pretnje ruskim vetom, pregovori o nacrtu rezolucije u Savetu bezbednosti su propali i pitanje Kosova prebačeno je Kontakt grupi u kojoj Rusija nema pravo veta.

Išinger, koji je trenutno ambasador Nemačke u Londonu, smatra se stručnjakom za Balkan. Od 1995. do 1998. godine bio je politički direktor u ministarstvu spoljnih poslova Nemačke i 1995. je učestvovao na pregovorima u Dejtonu kojima je okončan građanski rat u Bosni. U vreme sukoba na Kosovu 1999. godine Išinger je bio državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova tokom mandata ministra Joške Fišera. Išinger je takođe radio i na stvaranju Pakta za stabilnost ugoistočne Evrope. Išinger je u augustu 1997, dok je bio politički direktor, izjavio da Nemačka ne podržava nezavisnost Kosova i da rešenje tog problema treba tražiti u visokom stepenu autonomije.

Sa eskalacijom krize oko Kosova, on je, međutim, u junu 1998. od Beograda zatražio da prihvati prisustvo "nepristrasnih međunarodnih posmatrača" za rešavanje krize na Kosovu, a tri meseca kasnije je vlasti u Beogradu upozorio da Zapad ne isključuje mogućnost vojne intervencije ako se kriza na Kosovu ne zaustavi.

Tokom bombardovanja SR Jugoslavije, tvrdio je da Nemačka savezna vlada namerava da rešenje za kosovsku krizu traži "u zajedištvu sa Rusijom". Krajem 2000. godine, Išinger je izjavio da je "za sada status Kosova dovoljno regulisan rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i da nema povoda da se tu nešto menja". Od 2001. do 2006. bio je nemački ambasador u Vašingtonu. Rođen je 6. aprila 1946. Po struci je pravnik. Od 1973-75 radio je u kabinetu generalnog sekretara UN. Član je odbora jednog broja neprofitabilnih organizacija, kao što su Flečerova škola za pravo i diplomatiju i Institut istok-zapad u Njujorku.

XS
SM
MD
LG