Linkovi

Većina muslimana u Americi smatra da se sprovodi diskriminaciju prema njima


Dok Sjedinjenje Države ratuju na Bliskom Istoku, američki muslimani biju svoju bitku kod kuće. Većina njih kaže da je teže biti musliman u Americi od 11. septembra 2001. godine. Haifa Al Mubarak je državljanka Saudijske Arabije, koja radi u ambasadi svoje zemlje u Vašingtonu, dok vanredno studira novinarstvo. Rodjena je i vaspitavana kao muslimanka.

''Živim ovde skoro celog svog života. U Saudijskoj Arabiji sam provela samo jednu godinu, kada sam imala samo osam godina. Ja sam amerikanizovana, ali smo mi ipak tradicionalni- molimo se, govorimo arapski kod kuće.''

Novo istraživanje Pju instituta za stanovništvo i štampu je otkrilo da većina muslimana u Americi smatra da američka vlada, pojačanom prismotrom i kontrolom, sprovodi diskriminaciju prema njima.

''Ako pitate bilo kog Arapina, muslimana ili pripadnika neke druge vere, kako je živeti u Americi od terorističkih napada 2001. oni će vam reći da se sve promenilo, osećaj bezbednosti se promenio, osećam se kao da su me stavili pod mikroskop, čini mi se da mi prate svaki korak, ne znam da li je zaista tako, ali moram dobro da razmislim preko nego što bilo šta uradim, jer smo kao pod prismotrom. Na primer, kada moji roditelji dodju iz Saudijske Arabije, imigracioni službenici ih zaista maltretiraju, naročito nedavno, kad je moja majka dolazila. Ispitivali su je na aerodromu 4 sata pre nego što su je pustili da udje u zemlju, a ona je samo starija dama, ima šezdeseteak godina i došla je u posetu svojoj deci.''

Oko dve trećine američkih muslimana, uključujući Haifu Al Mubarak, rodjeno je van Amerike, ali je ona odrasla u Americi. Provela je 15 od svojih 24 godina u američkim školama. Ratovi koje Amerika vodi na Bliskom istoku i Centralnoj Aziji utiču na njen život, ne samo kao muslimanke nego i kao ljudskog bića.

''Plakalo mi se svaki put kada bi profesor pomenuo ratove, jer sam videla bombardovanje, koje izgleda tako stvarno, i nedužni ljudi ginu sa obe strane. Oseća se razlika od kada je rat počeo, i čini mi se, da su svi ovi ratovi povezani, i da se sve promenilo tek kada su ratovi počeli, ne samo posle teroristižžkih napada na Ameriku, već kada je počeo rat u Iraku i Avganistanu.

''Mnogi muslimani širom sveta su ljuti zbog ovog rata, koji će imati dugotrajne posledice.''

Profesor Islamskih studija na Američkom Univerzitetu u Vašingtonu, Abdul Bangura, živi u Americi već 31 godinu.

Rodjen je u afričkoj državi, Sijera Leone, a u Ameriku je došao zbog dobrih škola. Sada on predaje predmete kao što su svet islama, rešavanje konflikata i islam i demokratija. Bangura je musliman.

On je takodje osetio diskriminaciju i naučio kako da izadje na kraj sa tim.

''Mislim da sam bio u gradovima-blizancima: Mineapolisu i Sent Polu, kada su me još jednom nasumice izabrali za specijalni pretres. Jedna lepa crna dama je stajala levo, a belac desno. Naravno, ja sam otišao na pretres kod lepe crne žene, kada je ona rekla:' obrni kopču na kaišu.' Moja kopča je mala, nije kao teksaška kopča. Ja sam odgovorio 'naravno,' znate , morate da slušate, ona je policajac, tako da sam prevrnuo kopču, kada je ona rekla: 'da li mogu da Vas pretresem?' Ja sam rekao: 'Molim Vas, samo izvolite.'' Morate da razvijete smisao za humor, da ne biste postali ogorčeni i poremećeni.''

Novo istraživanje Pju instituta za stanovništvo i štampu je otkrilo da većina muslimana u Americi smatra da američka vlada, pojačanom prismotrom i kontrolom, sprovodi diskriminaciju prema njima. Istim istraživanjem organizacije Pju pokazalo se da su otprilike polovina muslimana rodjenih u Americi Amerikanci afričkog porekla. Mnogi od njih su prihvatili islam, kao Abdul Al Nur Muhamed. Ovaj bivši američki vojnik je postao musliman 1987. Muhamed se redovno moli u jedinoj džamiji u Vašingtonu. On kaže da ne oseća diskriminaciju samo zbog svoje vere.

''Ja sam crnac, celog života sam na ovaj ili onaj način bio žrtva diskriminacije.''

Muhamed kaže da njegovi prijatelji muslimani izbegavaju razgovore o diskriminaciji i stereotipovima. Često pričaju o islamu, sudnjem danu i vestima. Muhamed kaže da ljudi drugih vera ne treba da se plaše islama.

''Mislim da svako treba da dodje u džamiju i postavi pitanja. Zašto učiti od medija? Dodjite u džamiju, postavite mMuslimanskim sveštenicima teška pitanja, direktna pitanja, i bićete iznenadjeni da će oni uvek imati odgovor.''

Druge manjinske grupe u Americi su već doživele teškoće koje sada doživljavaju muslimani.

''Svaka manjinska grupa mora da prodje kroz to, na primer, kada su Jevreji nosili kapicu, ljudi su piljili u njih. Potrebno je vreme da ljudi postanu prihvaćeni u društvu. Tako je bilo sa Italijanima, sa Ircima, sa svim manjinskim grupama.''

Uprkos svim teškoćama, Haifa Al Mubarak i njeni muslimanski prijatelji su pronašli način kako da žive u ovom društvu.

''Mi razgovaramo medjusobno o svemu i smatramo da je na neki način smešno što smo baš mi pod prismotrom, a nemamo nikakve veze sa bilo čime lošim.''

Abdul Bangura kaže da dok su muslimani na meti, neki Amerikanci ih ipak podržavaju. Broj preobraćenika u islam se povećao, naročito medju belim Amerikancima. I razmena mišljenja izmedju ljudi različitih vera u Americi je sve češća.

''Većina muslimana su dobri ljudi, većina Amerikanaca su dobri ljudi, a ono što je nama potrebno je- obrazovanje. Što više znamo jedni o drugima, to će svet u kome živimo biti bolji. A ja često kažem da smo i onako svi mi sinovi i kćeri Adama i Eve.''

Bangura je ubedjen da je obrazovanje put do života u miru izmedju muslimana i drugih kultura u Americi.

XS
SM
MD
LG