Danas se navršava tačno 12 godina od kada je Tribunal u Hagu podigao optužnice protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, koji su i dalje u bekstvu.
Prvu optužnicu protiv njih Tribunal u Hagu podigao je 25. jula 1995. za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Četiri meseca kasnije Haški tribunal podigao je drugu optužnicu za zločine u Srebrenici, koja Karadžića i Mladića tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti, počinjen pošto je Vojska Republike Srpske zauzela taj grad.
Optužnice protiv njih razdvojene su 14. oktobra 2002. kada je Tribunal otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića, koja ga tereti za genocid, saučesništvo u genocidu nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH i druge zločine. Pod pritiskom medjunarodne zajednice i na insistiranje tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Karadžić je 30. juna 1996. preneo predsednička ovlašćenja na potpredsednicu Republike Srpske Biljanu Plavšić.
Istovremeno, Karadžić se povukao i sa mesta predsednika Srpske demokratske stranke i iz javnog života. Poslednji put je vidjen i slikan u Han Pijesku u julu 1996. Uprkos tome, Karadžić se indirektno zadržao u javnosti i naredne godine, da bi nakon upozorenja SAD i medjunarodnih posrednika da mora biti "nevidljiv" u Republici Srpskoj, počeo period njegovog skrivanja. U medjuvremenu je za njim raspisana medjunarodna poternica. U cilju pronalaženja i hapšenja Radovana Karadžića, Sfor je u RS izveo više opsežnih akcija na više lokacija na kojima se, kako se veruje, krije Karadžić. Do njegove predaje nije doveo ni apel koji je putem AP televizije svom suprugu uputila Ljiljane-Zelen Karadžić u julu 2005, pozivajući ga da se preda Haškom tribunalu. Zbog nesaradnje RS s Haškim tribunalom i neizručenja optuženih za ratne zločine, bivši visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun smenio je u junu 2004. predsednika parlamenta Dragana Kalinića i ministra unutrašnjih poslova Zorana Djerića i još oko 60 osoba sa dužnosti bu RS i SDS. Iz istih razloga zabranjeno je finansiranje SDS iz državnog budžeta.
Prema anketama koje se povremeno sprovode u RS, za većinu gradjana tog entiteta Radovan Karadžić je heroj, a ne ratni zločinac. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. Ratko Mladić je ukazom bivše predsednice RS Biljane Plavšić u oktobru 1996. smenjen sa dužnosti komandanta VRS, a potom penzionisan. Prema pisanju medija, Mladić je po prestanku aktivne vojne službe živeo u Beogradu. Poslednji intervju Mladić je dao agenciji Rojters 16. aprila 1999. da bi odgovorio na optužbe tadašnjeg britanskog ministra odbrane Džordža Robertsona da je umešan u rat na Kosovu.
Zbog nepovoljnog izveštaja Karle del Ponte o saradnji Beograda sa tim sudom, 3. maja prošle godine bili su prekinuti pregovori EU sa Srbijom i Crnom Gorom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Prema izjavi predsednika Nacionalnog saveta za saradnju Srbije sa sudom u Hagu Rasima Ljajića medijima u Beogradu, Mladić je do 2005.najvećim delom bio u Srbiji.
Vlasti u Srbiji tvrde da im nije poznato gde se Mladić nalazi i da je pitanje njegovog hapšenja tehničko, a ne političko pitanje. U cilju hapšenja haških begunaca Vlada Srbije je početkom 2006. izradila Akcioni plan, a nekoliko meseci kasnije uhapšeno je više osumnjičenih za skrivanje Ratka Mladića.
Karla Del Ponte: Sramna godišnjica
Glavni tužilac haškog Tribunala Karla Del Ponte pozvala je danas Srbiju, BiH i Crnu Goru da učine sve što mogu da pronadju i uhapse Ratka Mladića i Radovana Karadžića koji su pre 12 godina optuženi za genocid u Srebrenici. U izjavi koji je novinarima u Hagu pročitala njena predstavnica Olga Kavran, Del Ponte je podsetila da se danas navršilo 12 godina od kada je Haški tribunal optužio Mladić i Karadžić za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti tokom rata u BiH, "najteže zločine u Evropi posle Drugog svetskog rata".
"Zbog toga, na ovu sumornu godišnjicu, želim da iskoristim priliku i ponovo pozovem Srbiju, BiH, a naročito njen entitet Republiku Srpsku, i Crnu Goru da učine sve što mogu da pronadju i uhapse Ratka Mladića, Radovana Karadžića i preostale begunce", naglasila je Del Ponte.
Ona je apelovala na medjunarodnu zajednicu, odnosno "sve države koje veruju u važnost medjunarodne pravde i vladavine zakona, da produže i povećaju svoju ključnu podršku" radu i naporima Tribunala da pravdi privede sve optužene za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
"Bez te podrške, oni će ostati nekažnjeni", upozorila je Del Ponte.
Činjenicu da su Mladić i Karadžić na slobodi 12 godina pošto su optuženi, glavni tužilac je nazvala "trajnom senkom na radu Tribunala, ali, takodje, i na medjunarodnoj zajednici u celini".
"To što su dvojica najozloglašenijih optuženika za ratne zločine još u mogućnosti da izbegavaju pravdu je jednostavno neprihvatljivo", podvukla je Del Ponte, zaključujući da Tribunal i cela medjunarodna zajednica privodjenje pravdi Mladića i Karadžića duguju "hiljadama i hiljadama onih koji su nestali u njihovim rukama i rukama njihovih podredjenih".