Istraživanja pokazuju da će za manje od decenije, 75 odsto odraslih u Sjedinjenim Državama imati prekomernu težinu. Istraživači još nisu pronašli nikakav «magični» lek za gojaznost, ali naučnici na Univerzitetu «Džordžtaun» u Vašingtonu kažu da imaju nešto što bi moglo da bude nalik na «čaroliju».
Naučnici već dugo znaju za vezu hroničnog stresa i gojaznosti. Istraživači na Džordžtaunskom univerzitetu u Vašingtonu, nedavno su otkrili nešto što smatraju zapanjujućim poboljšanjem.
«Zapanjujuće je to što smo ustvari otkrili tačan mehanizam pomoću kojeg ljudi dobijaju masnoću kada su pod stresom, a jedu hranu bogatu mastima i šećerom. Otkrivši taj mehanizam, sada možemo da manipulišemo mastima», kaže doktor Sofija Zukovska.
Zukovska koja je sa svojim kolegama izložila laboratorijske miševe istoj vrsti stresa koji bi iskusili i u divljini, kao što je susret sa mnogo agresivnijim glodarima. Istraživači su zatim hranili te miševe hranom identičnom onoj koju nazivamo brza hrana. Miševi su postali gojazni. Zukovska i njene kolege su kod tih miševa ustanovili povećanu količinu hemikalije nazvane neuropeptid Y(ipsilon). Njeno stvaranje aktivira stres i ona utiče na rast masnih ćelija.
«Sada imate sticaj više krvnih sudova koji snabdevaju masne ćelije hranjivim materijama, ztako da se te ćelije onda umnožavaju i rastu», kaže doktorka Zukovski.
Masno tkivo se kod miševa nagomilava oko struka, baš kao i kod ljudi. To tkivo je inače u središnjim delovima najopasnije, jer utiče na srce i jetru, uzrokuje srčana oboljenja, povećava nivo holesterola i krvni pritisak i izaziva dijabetes i moždani udar. Medjutim, istraživači su ustanovili da bi možda mogli krtkotrajno – pomoću druge hemikalije - da blokiraju neuropeptid Y, ili NPY.
«Ustanovili smo da smo, uz smanjenje abdomenalnih masnih naslaga, poboljšali i metabolizam. I svi problemi koje su imali miševi, kao što su hipertenzija i netolerantnost na glukozu, kao i uvećana jetra, znatno su smanjeni ili su predupredjeni», kaže ona.
Štaviše, neuropeptid Y izgleda da funkcioniše u ljudskom telu isto kao kod miševa. Ako je to tačno, doktoka Zukovska kaže da bi to moglo da bude važno otkriće u borbi protiv gojaznosti.
«Ne samo što smo u mogućnosti da manipulišemo stvaranjem masnih naslaga i možda ulepšamo telo, već mislimo da smo u stanju da lečimo gojaznost i metabolički sindrom», kaže Sofija Zukovska.
Istraživači ističu da će biti potrebno još mnogo studija, pre nego što počnu probe na ljudima.
